У Галерији Народног музеја у Врању, синоћ је свечано отворена 36. по реду културно-просветна и духовна манифестација Светосавска недеља. Након уводне свечаности, отворена је и изложба ,,Служитељ мира и љубави“, посвећена епископу нишком и загребачком Светом Доситеју.
Врање је један од првих градова у Србији који је после Другог светског рата наставио традицију светосавске прославе, организацијом Светосавске недеље, која ове године бележи своје 36. издање.
Отварајући манифестацију, градоначелник Врања др Слободан Миленковић је рекао да када говоримо о Светом Сави, говоримо о зачетку просвећености у Срба.
– Говоримо о личности која је прва разумела да се снага једног друштва темељи на образовању и знању. Његово немерљиво залагање непролазни је допринос развоју културе и духовности наше земље.
Живећи вековима у сећању српског народа, Свети Сава постао је трајни симбол просвете, а његов лик највећа радост за децу школског узраста и њихове учитеље.
Поносан сам што ћемо наредне дане посветити нашем великом просветитељу Сави. Нека Светосавска недеља буде подстицај да заједно истрајемо у неговању просвете и културе као трајних темеља нашег друштва – поручио је градоначелник Миленковић и додао да ће Град Врање, као и до сада, наставити да са поштовањем чува успомену на лик и дело Светог Саве, у нади да ће и свака наредна Светосавска недеља протећи у духу мира и поштовања.
На почетку програма овогодишње Светосавске недеље отворена је изложба ,,Служитељ мира и љубави“, посвећена епископу нишком и загребачком Светом Доситеју.
Све оно што је било човекољубиво, милосрдно, доброхвално и љубави достојно, везано је за лик и дело епископа нишког и загребачког, Светог Доситеја, рекао је свештеник Далибор Мидић, један од аутора изложбе.
– Ова изложба важна је због тога што нас упознаје и са историјом нашег народа и са историјом наше Свете Цркве у првој половини двадесетог века.
Пошто је увек лепо учити и знати нешто о важним људима, он са ликовима светих архијереја и свештенослужитељима епохе о којој говоримо, представља једног од најзначајнијих српских архијереја од Светог Саве до наших времена – истакао је Мидић.
Убрзо по стварању Независне Државе Хрватске, Доситеј је, као митрополит загребачки, утамничен и малтретиран, након чега је од последица затворског мучења преминуо 13. јануара 1945. године.
Врање, Владичин Хан и Сурдулица су почетком 20. века припадали Епархији нишкој и прва црква коју је Свети Доситеј као епископ нишки осветио била је 1913. године црква у Бресници код Врања, казао је митрополит врањски Пахомије.
Како је био утамничен у Бугарској и током Првог светског рата, Свети Доситеј је заправо два пута страдао, указао је митрополит врањски Пахомије.
– Када је 1921. године био велики замљотрес у Бугарској, он је као нишки епископ, три године након доласка из заточеништва, скупљао помоћ и слао у Бугарску да тамо помогне том намученом народу, без обзира што је био тамо био три године у заточеништву.
Таква је то личност била и такав је имао јеванђелски начин размишљања – рекао је митрополит Пахомије.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је прогласио 1998. године митрополита загребачког Доситеја Васића за светог исповедника вере православне. У културно-уметничком програму свечаности отварања Светосавске недеље, наступио је хор Музичке школе ,,Стеван Мокрањац” у Врању.
