Неурологија је грана медицине која изучава структуру, функције и поремећаје нервног система. Ту спадају повреде и болести мозга, кичмене мождине, нерава, мишића, али и крвних судова. Неуролошка обољења могу смањити квалитет живота пацијента. Правовремена дијагноза и лечење од кључног су значаја како би се тај процес успорио, или зауставио. О свему томе, у нашем Јутарњем програму говорила је начелница Неуролошког одељења у Врању, др Гордана Радојчић.
Бројна су неуролошка обољења, о којима пуно и не знамо. Многа су удружена са другим болестима, касније их откријемо, а једна од најчешћих данас су епилепсија, мождани удар, Алцхајмерова болест, мултипла склероза, која поприма епидемиолошки каркатер последњих година. За пацијента чији симптоми указују на могуће неуролошко обољење, први корак је одлазак лекару специјалисти– неурологу, који ће извршити детаљан неуролошки преглед.
-Код нас на Одељењу неурологије имамо две амбуланте. Једна амбуланта је на пријемном одељењу. Ту долазе пацијенти са болнчким упутима, хитним упутима, упутима из ургентне службе. Ту обично долазе пацијенти који имају неку акутну неуролошку болест. И имамо још једну амбуланту,која иде преко ИЗИ система заказивања. Дођу пацијенти који су лежали код нас, које контролишемо и пратимо, каже др Гордана Радојчић неуролог.
Када су у питању нека тежа неуролошка обољења, мултипла склероза, шлог, крварења у мозгу, раније су се јављала спорадично и обично код старије популације, каже докторка. Временом, та граница се смањује, па данас имамо јако младе људе који оболевају.
-Јављало се раније код старијих људи. Међутим, на жалост та граница се сваког дана спушта, тако да ми имамо врло младе пацијенте са шлоговима, хеморагијама. Више нема правила. Поред удружених болести, као један од фактора ризика можданог удара је и сам начин живота. Ризици спољашњи фактори, пушење, алкохолизам, физичка неактивност, дислипедимија, то су ствари које могу да доведу до можданог удара. Још ако имају хипертензију, ако су дијабетичари, онда се може очекивати неки неуролошки проблем. Редовна терапија је кључ за спречавање болести, додаје докторка.
Када су главобоље у питању нема особе која се није сусрела са њом. Примарни узрок често је „изван главе“, па је управо зато овај симптом значајан за све лекаре, јер може указати на неке озбиљније проблеме. Када је заправо главобоља аларм за одлазак лекару?
-Главобоља је врло честа у популацији и људи су научили да са собом носи бројна обољења, па се сада са било каквом главобољом јављају лекару. Могу да се догоде из много разлога. Излив крви на мозгу. Главобоља је један од првих симптома, тупи бол у глави. Анеуризматска проширења крвних судова, туморозне промене, мигренозне. Ми радимо лабораторију, екг, скенер и магнетну резонанцу главе. Ако је све то у реду, ако искључимо централни нервни систем, онда трагамо за неким другим узроком. Главобоље су јако непријатне и могу бити узрок нечег дубљег и горег, рекла је докторка.
Најчешћи разлог због чега се јављају пацијенти када је главобоља у питању су спондилотична и мигренозна главобоља, а доста њих и због психогених. Како смо од докторке чули, психогене главобоље су данас доста честе, због стресног и убрзаног начина живота, али и пролазне, за разлику од неких других. Из тог разлога, савет је слушати препоруке лекара и не занемаривати ни један симптом, који може указати на неки озбиљнији проблем. Правовремена дијагноза и лечење су од кључног значаја како би се било које обољење успорило, или зауставило.
