Како стоји у Студији заштите Завода за заштиту природе Србије простор на коме се налази Споменик природе “Вражји камен-Просечник“ спада у зоне очуване, али и делимично измењене природе. Квалитет животне средине у природном добру је задовољавајући, што је резултат његовог периферног положаја у односу на Трговиште и околна сеоска насеља. У непосредној околини природног добра не постоје значајни загађивачи воде, земљишта и ваздуха. Од привредних делатности заступљене су традиционалне активности, базиране на коришћењу локалних природних ресурса.
На подручју Вражјег камена – Просечника до сада је евидентирано 267 биљних таксона сврстаних у 43 фамилије и 161 род. Издвојено је 39 дрвенастих и жбунастих врста, а посебном вредношћу се истиче старо стабло пољског бреста. Забележене су значајне врсте херпето фауне са шест врста водоземаца и десет регистрованих врста из класе гмизаваца, што чини 36 посто врста регистроване херпето фауне у Србији. На овом подручју регистровано је 44 врста птица или 12,2 посто од укупног броја врста птица Србије.
У Плану управљања заштићеним подручјем Вражји камен-Просечник, епархије врањске стоји да се на овом локалитету налазе 33 заштићене врсте биљака. Строго je заштићенo дванаест (12) таксона, двадесет један (21) је заштићен, а седам (7) врста је под контролом промета. Што се тиче гмизаваца и водоземаца истраживањем је забележено 6 врста из класе водоземаца и 10 врста из класе гмизаваца. На подручју Вражијег камена-Просечника, већи број регистрованих врста обухваћен је националном заштитом, као строго заштићене или заштићене врсте. Ово недвосмислено указује на велику угроженост водоземаца и гмизаваца, али и о изузетном богатству и значају Вражјег камена – Просечника. На основу добијених резултата, овај простор се може сврстати у подручја са високом биолошком разноврсношћу херпетофауне, јер је на географски малом простору, у веома кратком временском периоду, регистровано 16 врста херпетофауне, што чини 36% ове фауне са подручја Србије. Детаљнијим истраживањем, може се са сигурношћу очекивати знатно већи број врста. Новија истраживања херпетофауне Србије показала су да је простор долине реке Пчиње, а тиме и Вражји камен, најзначајнији центар диверзитетеа батрахо и херпетофауне Србије.
Локалитет Вражјег камена и Просечника одговара мањој предеоној целини у оквиру Долине Пчиње. На овом подручју од делатности забележена је пољопривреда, риболов, туризам, саобраћај и екслоатација песка и шљунка из корита Пчиње.
Ливаде по алувиону Пчиње углавном се не обрађују а на стенама Вражјег камена, током теренских посета, забележене су појаве испаше мањег стада коза. “Ситна испарцелисаност“, пре свега уз корито Пчиње показује да је овај простор коришћен за баште или је до уситњавања дошло деобом имања.
Активности везане за спортски риболов везане су за део корита Пчиње на подручју природног добра. У конктексту ширег простора Долине Пчиње, риболов може бити значајна туристичка активност и једна од мотива туристичке понуде.
Локалитет Вражји камен са црквом Свете Богородице својим природним вредностима, а пре свега амбијенталним квалитетима и положајем има све услове за одвијање туристичких активности током целе године, стоји у Студији заштите коју је урадио Завод за заштиту природе Србије. Без обзира на наведено, на овом простору нема организоване туристичке понуде ни туристичких објеката. Иако недостаје туристичка инфраструктура, овај простор својом лепотом привлачи бројне заљубљенике природе, којима пружа идеалне услове, како за боравак у природи, тако и за активни одбор. У природном добру није забележена изградња викендица и других објеката. Поједини објекти углавном су лоцирани изван подручја заштите.
Оно што може бити потенцијални фактор угрожавања фауне, флоре и вегетације, су активности које могу довести до нарушавања или девастације постојећих екосистема и укупног екосистемског диверзитета, као што су узнемиравање птица од стране ловаца, неконтролисани лов и илегално убијање заштићених врста, губитак, деградација и фрагментација шумских станишта, експлоатација песка и шљунка из корита реке Пчиње, као и загађење реке.
Вражји камен са Просечником је једна од најинтересантнијих природних појава у долини Пчиње. Он представља занимљиво туристичко исходиште ширег простора, али још увек недовољно искоришћен. За сада ово подручје посећују само организоване групе верника, планинара или појединци. Боравак у делу очуване природе, који поседује и културне вредности требало би да допринесе развоју верског, научног и образовно-васпитног туризма. Могући су и ограничени видови спортско-рекреационог туризма, где би Вражји камен са Просечником био пролазан локалитет, или излетничког туризма за одмор у природном окружењу уз корито Пчиње, зашта су на терену примећене неорганизоване активности.
Природно добро поседује изузетне природне вредности које се огледају кроз геодиверзитет, биодиверзитет и предеони диверзитет. Вражји камен са Просечником је јединствени комплекс природног и културног наслеђа југа Србије који својом атрактивношћу може постати важан фактор развоја, пре свега развоја одрживих облика туризма, као што је геотуризам који представља вид екотуризма, верског туризма, масовног туризма и друго.
Ерозиони рељеф Вражјег камена представља значајну геоморфолошку вредност, која својим димензијама, очуваношћу и монументалношћу доминира долином Пчиње.
Заштићен простор Споменика природе ,,Вражји камен-Просечник“ проглашен је одлуком Владe Републике Србије. Уредба о проглашењу Споменика природе ,,Вражји камен-Просечник“, објављена је у ,,Службеном гласнику РС“, бр:52 од 23. јуна 2023. године.
Овај текст део је пројекта Крст на камену, који је суфинансиран средствима Општине Трговиште. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
