
Српска православна црква и њени верници данас прослављају Светог великомученика Прокопија, једног од најпоштованијих светитеља у народу. Свети Прокопије је крсна слава појединих породица, а каменоресци и рудари празнују овај дан као славу својих заната.
Име Светог Прокопија се с љубављу изговара и у песмама, али и у молитвама, посебно онда када треба снаге, вере и победе над невољама..
Свети великомученик Прокопије је хришћански светитељ из четвртог века.
Био је војвода из Јерусалима, првобитно по имену Неаније, који се борио против хришћана, све док му се, према предању, није указао сам Господ и обратио му срце.
Од тог тренутка, цео његов живот постао је борба за крст и хришћанство.
Постао је ватрени хришћанин, крстио се, и јавно исповедио веру иако је знао да ће због тога бити мучен и народ га од тада поштује као заштитника породице и деце.
Када је због тога доспео у тамницу, Господ му се поново јавио и крстио га именом Прокопије.
После страшног мучења, погубљен је у Кесарији Палестинској на данашњи дан 303. године.
– Пре свега, велики је заштитник наш пред Господом и велики ратник и мученик.
Његова мученичка смрт га је посветила ка Господу и зато је врло поштован у нашем народу.
То показују и храмови који су подигнути у славу Божију, а Светом Прокопију у част, то су црква у Големом Селу које данас слави своју славу, затим манастир у Љиљанцу и храм у Топлом Долу на Власини – каже Дејан Шкарић, свештеник Епархије врањске.
Свети великомученик Прокопије се сматра огњевитим свецем у које још спадају Свети Илија, Огњена Марија и Свети Пантелија.
– Са њим почиње циклус летњих празника, у суботу је Сабор Светог Архангела Гаврила – Горешњак, па Огњена Марија, Свети пророк Илија, па Блага Марија, затим Свети Пантелејмон и Света Петка летња.
Наш народ их се помало плаши, због примеса сујеверја, али нема разлога за то, јер свеци су наши заступници пред Господом и нису они који кажњавају.
Данас је, као и јуче, био веома посвећен храм и то показује колико је Свети Прокопије поштован у народу – наводи Шкарић.
Светог великомученика Прокопија празнују и каменоресци и рудари као славу својих заната.
Према народном обичајном календару, овај дан се, у неким крајевима, сматра погодним за свадбе, јер Свети Прокопије походи и благосиља младенце.
С друге стране, данас се избегава свако копање.

