Ово је други пут у последње четири године да ученици Вукове школа освајају сребрну медаљу на овом такмичењу. Екипа коју је са клупе предводио професор Бранимир Стошић је остварила две победе у групи и поклекла је тек у финалној утакмици, а родитељи и пријатељи су знали да их дочекају како и доликује.

Кошарка је наш најтрофејнији и најзначајнији спорт и пласман на свако такмичење је велики успех за сваку школску екипу. А када се томе дода и освајање медаље онда то говори да се у ОШ „Вук Караџић“ веома озбиљно ради у кошаркашкој секцији. Конкуренција је у сваком спорту веома јака, али чини се да је у кошарци можда и најжешћа.

– Наставници физичког васпитања доживе једном или ниједном да дођу са Републичког такмичења са медаљом, а мени се то два пута догодило тако да сам пресрећан. Имали смо тежак пут кроз групу А, играли три продужетка са екипом из Београда и на крају успели да уђемо у финале. Тамо су противници били бољи од нас и честитали смо им на победи. Посебно желим да истакнем Уроша Перића и Михајла Миленковића. Перић је био део наше екипе и пар дана пре турнира се повредио и није могао да крене са нама, рекао је наставник Стошић.

Врањски основци су били део групе А где су имали веома достојне противнике. Пораз од крушевачке екипе значио је да ће директан дуел са београдском школом „Светозар Милетић“ одлучити пласман у финале. После чак три продужетка, Кацетови момци су извојевали победу и пласман у финале где их је очекивао дуел са новобеоградском школом „Иван Гундулић“.

– По мени је најзахтевнији противник био је Земун и знали смо да ће бити напета утакмица јер су то деца која тренирају у великим клубовима. Тако је и било, рекао је ученик Вукан Стојановић.

– Много смо лопти изгубили у финалу, а то су екипе које то кажњавају. Изузетно су спремни и није лако играти против њих, ипак мислим да смо могли да их победимо, рекао је ученик Данило Д. Симоновић.

Остаје нам да честитамо нашим врањским кошаркашима и да се надамо да ће неко од њих кренути стопама српских великана игре под обручима.