Дан победе над фашизмом обележава се 9. маја, датума када је у предграђу Берлина потписана капитулација нацистичке Немачке. Иако је акт о капитулацији формално потписан 8. маја у 23 часа по средњеевропском времену, због временске разлике, у Москви и већем делу источне Европе, овај значајни догађај обележава се 9. маја. О историјским околностима које прате оваj датум, за наш Јутарњи програм говорио је историчар Никола Стошић.
Данас је дан слободе јер је пре 80 година извојевана слобода у до данас највећем војном сукобу који је трајао 6 година. Тог 9. маја донета је слобода Европи, а касније и свету јер се рат на истоку продужио до септембра исте године, рекао је историчар Никола Стошић.
– Сам Први светски рат је узрок Другог светског рата јер су и силе победнице и силе губитнице биле незадовољне тим мировним Версајским уговором који је потписан на крају рата. Нова карта Европе и света је тада исцртана. Земље губитнице су изгубиле велики део територије, а земље победнице су или нешто добиле делимично или нису ништа добиле. Многи уговори су директно погажени тако да је већ од првих дана дошло до разних несугласица и потешкоћа. Земље губитницe су упале у у дубоку политичку, и економску кризу оптерећене последицама рата. То се десило и са силама победницама, али у доста мањој мери, рекао је Стошић.
Такво трусно подручје, пре свега у Немачкој и Италији довело је до стварања две јако блиске идеологије, нацистичке и фашистичке. Те идеологије довеле су до самог Другог светског рата, а из њих се родио и расизам, антисемитизам и милитаризам који је настао у Јапану.
– Нису све државе одмах ушле у рат. Наша земља, тадашња краљевина Југославија је тек 1941. године ушла у рат и то нападом Немачке на нашу тадашњу земљу. Већ од 1941. и 1942. године можемо да кажемо да се читав рат нашао у рату, то је такозвани тотални рат јер је већина познатог света у том тренутку био у рату. Кажем познати свет јер је то још увек био период колонија када је у Африци, на далеком истоку, у деловима северне и јужне Америке било мало незавнисних држава, нагласио је наш саговорник.
Други светски рат је оставио стравичне последице, однео је између 50 и 75 милиона живота. Око 6 милиона Јевреја страдало је у логорима широм Немачке и Пољске и осталих територија које су контролисали немци. У логору Јасеновац страдали су Срби, Јевреји и Роми.
Као једна од последица овог најкрвавијег сукоба историје је и стварање Уједињених нација чија је обавеза чување мира у свету.
Историју морамо да памтимо и да је се сећамо сваке године како се она не би понављала, закључује Стошић.
