Svako amendar šaj te ovel kurbani ando digitalno nasilje .Adava na valjani te ovel kaj amen
kerđam diso lošno em bišukaripe em adalese na valjani te osetinamen kriva aso sa adava
vakerdoem so ulo.Okova so valjani te dikelpe o čhavoro te diklja diso kaj ovela kurbani ando
digitalno nasilje adava te vakeri aso dad,asi daj, aso nastavnici,učitelja em aso pedagozija sar
bi adava trđaripe andi sikavni.
O internet nasilje šaj te ovel but opasno,adalese so ov ando vakti po but ikeripe sa o dive 24
satija em koj si kurbani našti te našel taro adava nasilje.Adava adalese so non stop resena
neve poruke ,slike,em tari adaja agonija o čhavoro našti te našel em nanele šajipe adava te
trđari.Keda vakera sose adava ađaar sose adava ovela hronično o garajbe adate sose o
čhavoro na dikela e manuše kova kerela esavko nasilje em na đanela koj si adava so kerela
esavko lošnipe numa em odova so kerela o nasilje nanele nisamo trđaripe nanele limit.
O jekto korako keda o čhavoro dikela kaj kerelape digitalno nasilje baši oleste te pandel adale
manuše, em oleso nalog te vakeri kaj esavko em kaj kerela digitalno nasilje kaj ole
uznemirini bičali olese poruke kola ole uznemirinena ,bičali slike kola nane šukar em svako
dive kerela digitalno nasile.Sa adala poruke,em slike valjani te garavenpe adalese so adava
dokaz kaj kerđape digitalno nasilje,em kaj adava manuš uznemirinđatut.
Te injan kurbani ando digitalno nasilje okova korako so valjani te kere,te obratinetu okolese
kova ka deltu po piko em šužo vakeribe sar bi terđari o digitalno nasilje em adaleja te ločari
tute okova pharipe so isitu.O dad em i daj jekta kolenge valjani te vakere kaj kerelape tuke
digitalno nasilje em on adala,kola ka dentu po vas,po piko,em kola ka araken šajipe te ikljove
taro adava ločnipe.Najanglal arak o vakti te vakere olenca keda olen isi than adalese,em vaker
olenge sa so mučinitu.O purane na aljona edobor taro internet em na aljovena soj adava
digitalno nasilje.Adalese vaker olenge so isitu adala tematar te šaj te aljoventu.Keda ka
šunentu šaj te na aljoventu sostar vakereja,numa ari po ari ka aljoven em ka dentu pumaro
piko,em pumaro vas sova ka đane kaj na injan korkoro.
O nastavnici em o profesorija ,o pedagozija psiholozija numa,em o aver bučarne andi sikavni
te stranate em on ka ikljon angla tute te dentu po vas em po piko si esavki situacija te aljan.
Ko aver dikaiba te dikljan kaj aver to amal ulo kurbani baši o digitalno nasilje ,puč ole so
adava oleja ovela sose esavko,isile li problemija em dele to vas em to piko.Šun so isi te
vakerike de ole godi te vakeri asi daj,aso dad te prijavini adava nasilje.Te na manglja te
prijavini o nasilje vaker oleja te le podrška dik disar te kuve olese šeserste te prijavini o
nasilje sar na ovela kasno,sikavle kaj o pure šaj te denle pumaro vas em pumaro piko.Vaker
olese kaj ka đa oleja ,em kaj ka ove zalo leste ked ka prijavini o nasile,adalese so po loko ked
nane manuš korkoro ked isi zalo leste amal!
Te trđarđan em te na kerđan ništa ko adava pučipe manuš kova kurbani taro nasilje ka našali
po šero em na ovela olese šukar.To vakeriba šaj ole te legari mko pravo drom em te ikalele
taro digitalno nasilje,trđov zalo leste de ole godi,de le to vas em to piko,adalese so amala
adava valjani te keren,dele to vas ov amal,ma hejtjun ..
*
На који начин, како и коме пријавити различите облике дигиталног насиља
Свако од нас може постати жртва дигиталног насиља. То не значи да смо ми нешто лоше урадили и не треба да се осећамо лоше или кривим за то што се дешава. Оно је битно је да уколико дете посумња да је жртва дигиталног насиља, то одмах и пријави родитељима, учитељима, наставницима или психолозима и педагозима у школи.
Интернет насиље може бити јако опасно, јер оно траје 24 сата дневно сваког дана и жртва од њега не моће побећи. Сваког тренутка може стићи нова порука, фотографија и из те агоније дете не може да изађе нити има утицај на то када ће то престати. Разлози на такво хронично злостављање се крију у томе што дете које врши насиље не види другу особу и не види како се она осећа и како то на њу утиче па због тога и нема границу у злостављању.
Први кораци и оно што би дете требало да зна уколико посумња да је жртва дигиталног насиља јесте то да одмах блокира корисника или налог који га узнемирава и пријави насиље тој друштвеној мрежи на којој се оно дешава. Корисно је и прикупити фотографије и поруке као доказе у случају каснијег доказивања насиља и узнемиравања.
Ако си жртва дигиталног насиља, најважнији корак који можеш да учиниш јесте да се обратиш неком од старијих. Родитељи су ти свакако прва линија одбране иако разговор са њима неће бити лак. За почетак изабери време када они немају другог посла и када ће бити сконцентрисани на разговор са тобом. Старији често нису толико дигитално писмени и можда нису упознати са свим појединостима и детаљима када су у питању друштвене мреже, па будите спремни на то да им објасните детаљно шта се догађа. Они можда неће одмах имати решење, али је свакако битно да знају и буду упућени у твој проблем како би ти помогли да заједно дођете до решења.
Наставници, професори, педагози и психолози и остали запослени у школи су на твојој страни уколико трпиш насиље, па имај слободу да им се обратиш и кажеш све оно што ти се дешава.
Са друге стране, уколико приметиш да неко од твојих другова или познаника трпи насиље, питај га о чему се ради, саслушај га и покушај да му помогнеш. Саслушај шта имају да кажу и подсети их да пријаве насиље. Уколико се они двоуме или не желе да пријаве, охрабри их и предочи им важност пријављивања насиља неком од старијих. Понуди се да кренеш са њима и да им будеш и физичка и ментална подршка, јер је све лакше када ниси сам!
Уколико ништа не предузмеш, особи која трпи насиље неће бити боље. Твоје речи могу да направе разлику, зато не оклевај него приђи особи за коју мислиш да трпи насиље и понуди јој руку и помоћ јер другари служе да се друже и помажу, а не да се хејтују.
