На празнике Света Три Јерарха, Сретење и Свети Трифун , Српска православна црква нас подсећа на важност јединства, љубави и духовне припреме за вечност. Истовремено, овај дан, када су и Задушнице, прилика је да се сетимо и молимо за упокојене, негујући сећање и поштовање према преминулима.
Празник Света Три Јерарха, који се обележава у четвртак 12.фебруара подсећа нас на снагу јединства у вери и љубави. Црква кроз овај празник поручује да не треба да се делимо ни по ком основу, у времену бројних изазова, јединство је потребније него икада. Управо у слози лежи снага народа, а у међусобном разумевању и поштовању темељ здравог и стабилног друштва.
„Сваки од ове тројице светитеља има свој посебан датум прославе у току године. Овај дан, када Црква обележава њих тројицу као један јединствен празник, јесте разлог што су се њихови ученици у једном тренутку поделили по питању ко је од њих тројице већи, ученији, образованији, бољи беседник итд. Те расправе су толико биле ухватиле корена у то време да је претило да то прерасте у један сукоб. Али онда се сам Господ Исус Христос јавио њиховим ученицима у сну и рекао им да ниједан од њих пред Богом није највећи, већ су сви подједнако важни. Од тог тренутка сукоби међу њима престају и они постају јединствени“, рекао је свештеник Небојша Стојадиновић.
На дан Светог Трифуна који се пада 14.фебруара обележава се и Свети Валентин. И један и други су пред Богом свети, али суштина овог датума није у подели, већ у поруци љубави. Љубав није вредност само једног дана у години, већ позив да њоме живимо свакодневно.
Истог дана Српска православна црква обележава и Задушнице — дан молитвеног сећања на упокојене. Поред посете и уређења гробова, најважнија је молитва, јер се верује да она представља највећи израз љубави према преминулима.
Празник Сретење Господње обележава се у недељу 15.фебруара. Овај празник нас подсећа на сусрет привремености и вечности, објашњава наш саговорник.
„Сретење Господње јесте испуњење оног пророштва које је било речено и објављено светом старцу Симеону Богопримцу, да неће умрети, јер је заиста водио један богоугодан живот, живот у молитви, посту и покајању. Речено му је било да неће умрети док на својим рукама не буде држао онога који је спаситељ света, а то је Христос Господ. И заиста, у дубокој старости својој, он се удостојио тога да новорођеног Богомладенца држи на својим рукама, и тада је изговорена она прелепа молитва коју користимо на вечерњим и јутарњим богослужењима, када каже: „Сада отпушташ, јер сада одлази из ове привремености у вечност,сада отпушташ, Господе, слугу свога по речи својој у миру, јер видеше очи моје спасење твоје које си припремио пред лицем свих народа, светлост за просвећење незнабожаца и славу народа твога Израиља, “ закључио је свештеник.
Ови дани подсећају вернике на важност јединства и међусобног поштовања као темеља здравог друштва, док молитвени спомен на упокојене и радост празника симболизују нераскидиву везу између привремености и вечности.
