
У Галерији Народног музеја у Врању отворена је изложба докумената и фотографија ,,Часна погибија за слободу Србије“.
Изложбу је, поводом Дана ослобођења Врања у Првом светском рату, приредила група аутора из Историјског архива „31, јануар“ Врање, Бранислав Борић, Срђан Војиновић и Никола Стошић.
Изложба ,,Часна погибија за слободу Србије“ садржи оригиналне фотографије, документе и спискове погунулих током Балканских ратова и Првог светског рата.
Изложбу је отворио градски већник Саша Стаменковић, који је истакао да она говори о историјски веома тешком и значајном периоду за нашу државу и наш крај.
– Ова изложба је још један од начина да обележимо важан догађај, 4. октобар 1918. године, односно Дан ослобођења Врања у Првом светском рату и да се присетимо жртве коју су наши дедови и прадедови морали да истрпе за слободу.
Посебну захвалност дугујемо ауторима који на овај начин промовишу важност културе сећања и очувања нашег историјског и друштвеног наслеђа.
Локална самоуправа ће, као и до сада, наставити да подржава културне догађаје који имају за циљ да допринесу очувању колективног сећања и историје, поготово нашег, врањског краја – рекао је већник Стаменковић.
Изложба ,,Часна погибија за слободу Србије“ посвећена је људима који су слободу платили највишом ценом: својим животима, рекао је Никола Стошић, коаутор поставке.
– Иза сваког документа који овде можете видети, иза сваке пожутеле фотографије, стоји једна лична прича.
Стоји један живот прекинут у тренутку метком, болешћу, изгнанством или само суровом руком рата – рекао је Стошић.
Изложба је настала на иницијативу Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године.
– Дошли смо до сазнања да наш Архив има податке о страдалима и ова изложба ће остати један траг о томе колико је људи из овог краја који су оставили своје кости на читавом пределу јужне Србије и данашње Северне Македоније – казала је Оливера Ђорђевић.
На списковима је више од 2.500 страдалих људи овог краја током Балканских ратова и Првог светског рата.
Оригинални спискови и фотографије настали су 1930. године, по налогу Војног министарства Краљевине Југославије, а саставили су их тадашњи председници општинских судова врањске области.