
Поводом обележавања Дана ослобођења Врања у Првом светском рату одржана је свечана седница Скупштине града. Присутнима се обратила председница Скупштине Зорица Јовић која је рекла да наш град обележава један од најзначајнијих датума у својој богатој историји.
Интонирањем химне и минутом ћутања отпочела је Свечана седница скупштине поводом Дана ослобођења у Великом рату. 4. октобар 1918. године, још један је од датума који је, у више од девет векова дугој историји нашег града, уписан великим словима, јер тога дана Врање је ослобођено од окупатора у Првом светском рату. У историјским списима забележено је да наша земља у овом ратном сукобу изгубила више од милион и 200 хиљада становника. Највеће губитке претрпела је мушка популација. Страдало је близу 60 одсто мушкараца. У знак сећања на страдале славне српске војнике Град Врање сваке године низом програма обележава годишњицу ослобођења у Првом светском рату.

-Некако судбински, ови датуми везују се за трагичне периоде у којима су Врањанци делили судбину целог народа. То су били периоди у којима су се Срби борили за ослобођење, за очување интегритета и нашег националног бића. Удари наших архи непријатеља циклично су се понављали у 19. и 20. веку. Безумна зверства бугарских окупатора у нашем крају, почињу већ у октобру 1915. године, након што су Бугари напали Србију, мучки без објаве рата. Одмах након окупације јужне и источне Србије, почело се са уништавањем и поништавањем свега што је српско. Радило се на денационализацији и бугаризацији нашег народа. Најпре је требало уништити српску елиту, учитеље, професоре, лекаре, свештенство, а онда и забранити све што је српско. Али, нису веровали у храброст српског војника, одлучност српског сељака, неустрашивост младића. Они су само желели да остану своји на своме. Да сачувају дедовину, своје огњиште, кућни праг. Пробој Солунског фронта, представљао је почетак краја окупационих амбиција на Балкану. Само три недеље потом, у Врање улазе јединице Дунавске дивизије. Преци су нам оставили у аманет трајну и вековну вредност. Слободу. Неустрашиво освојена, крвљу одбрањена, залог нам је за будућност. Чувајмо је, чувајмо се, јер само сложни можемо бити симбол непокорених, симбол истрајних, истакла је председница Скупштине Зорица Јовић.

У уметничком делу програма учествовали су Градски мешовити хор, под диригентском палицом Александре Савић, чланови орекстра Музичке школе Стеван Мокрањац, Милан Стојановић и Александар Павловић и ученик Гимназије Бора Станковић, Тадија Љубисављевић.
Обележавање 4. октобра настављено је отварањем изложбе докумената и фотографија ,,Часна погибија за слободу Србије“ у Галерији Народног музеја, а на сам дан 107. годишњице, у суботу, у 10 сати, испред Спомен костурнице на Шапраначком гробљу биће положени венци и цвеће и одата пошта страдалима у Првом светском рату.