Запослени у служби градског зеленила „Комрада“ у периоду тропских температура имају више посла него у редовним околностима.

Према речима шефице службе Наташе Михајловић, цветне, као и дрвенасте биљке тешко подносе врелину, па им треба више воде и свакодневно заливање.

Тропски дани, који су овог лета бројнији него обично, имају штетан утицај на здравље људи.

Међутим, летње жеге једнако су велики проблем и по животињске, али и биљне врсте, којима једнако као и нама, треба освежење, тако да запослени у овом јавном предузећу имају пуне руке посла, указује Наташа Михајловић, шефица службе градског зеленила „Комрада“.

– И оне се боре као и ми, а ми им помажемо да се изборе са високим температурама тако што их заливамо у најхладнијем делу дана, како би им надоместили оно што изгубе због испаравања током дана.

И за цветне врсте, као и за дрвенасте, најбољи моменат за заливање су рани јутарњи сати када је земља хладна.

Може и касно увече, али би заиста било најбоље „хладно на хладно“ и да онда смањимо то испаравање, да биљка усвоји то што јој је потребно – наводи Наташа Михајловић.

На екстремно високим температурама, биљкама је једнако тешко као и људима, додаје наша саговорница, па оне прелазе у вегетирање, односно у латентно мирујуће стање, како би преживеле период врућина.

Због тога, овај период није погодан за прехрањивање биљних врста, саветује наша саговорница.

– Што се тиче цвећа, немојте га прехрањивати, већ сачекајте да дође захлађење крајем недеље или од понедељка.

Тада можете своје „лепотице“ да прехраните, без обзира да ли су у саксијама или у баштама.

Свакако немојте да пропустите заливање. Чак и ако падне слаба кишта, такође слободно залијте и то у раним јутарњим сатима, да надоместите оно што је биљка изгубила – указује шефица градског зеленила.

И дрвеће тражи надокнађивање влаге, па је потребно редовно заливање.

Служба градског зеленила поклања много пажње и дрворедима како би им помогли да преживе, нарочито онима недавно засађеним.

– Не само по ободу града, већ и у улицама Краљевића Марка, Немањиној, Лењиновој, садашњој др Димитрија Јовчића, све се то залива.

Сада је до сваке врсте, како ће успети да се избори са оваквим климатским условима.

И за дрвенасте врсте, као и за цветне, преостаје да се прилагођавамо или ће то учинити биљке саме по себи, као што то већ природа зна да одради – додаје Наташа Михајловић.

Наша саговорница указује на потребу за неговањем и одржавањем дрвореда, као и за новим засадима.

Дрвеће је неопходно за стварање потребних количина кисеоника, али то није једина корисна улога у природи.

Ветрозаштитни појасеви дрвореда представљају један од ефикасних начина заштите путева од ветра, наноса снега и других неповољних временских услова. У градским срединама, где су током лета температуре за по неколико степени више него у отвореној природи, што више дрвећа имамо, то ћемо имати пријатнији амбијент.