У недавним пожарима који су захватили Пчињски округ страдала је велика количина шуме, према првим извештајима са терена и подацима којима располаже Шумско газдинство Врање изгорело је 455 хектара шуме и ниског растиња у државном власништву, док су процене знатно веће за шуме у приватном власништву, каже мастер инжењер шумарства, Никола Новковић, директор Шумског газдинства Врање.

Екипе и механизација Шумског газдинства Врање укључили су се у гашење и санацију свих пожара који су у току претходне недеље задесили Пчињски округ, од пожара на депонији Метерис па све до шумских пожара који су буктали у околини Врања. Евидентирано је осам шумских пожара у шест општина, на подручју којим управља Шумско газдинство Врање.

-Шумско газдинство Врање се одмах укључило у гашење пожара са својим запосленима. Морам да напоменем да имамо једно ватрогасно возило које користимо приликом гашења шумских пожара и у овом тренутку вршимо процену штете, већ имамо неке податке на основу првих извештаја са терена. На тих осам локација изгорело је негде 455 хектара шуме и ниског растиња које се налази у државном власништву, док су неке процене за шуме у приватном поседу знатно веће, каже мастер инжењер шумарства, Никола Новковић, директор Шумског газдинства Врање.

Степен оштећења шуме је од 50 до 100 процената у зависности од врсте шума. Највише су страдале четинарске шуме црног и белог бора, где је, поред приземног, забележен и високи пожар, тако да је на овим локацијама штета и до сто посто. Што се тиче лишћарских врста пратиће се даље стање, али ће се временом последице пожара показати и на њима, каже Новковић. Сада се ради процена штете и након тога санација.

-Најпре наши чувари шума, заједно са инжењерима, обилазе терен и врше процену штете и процену површине обухваћене пожаром, затим наше стручне службе сачињавају записник и обавештавају републичког шумског инспектора који заједно са нашом стручном службом излази на терен и даје препоруке шта даље радити са опожареним површинама у зависности од процента штете. Углавном се израђују одређени санациони планови на које ресорно министарство даје сагласност и решење на основу којих ми радимо и у обавези смо да те површине санирамо и на крају поново пошумимо, појашњава Новковић.

Санациони планови за одређено подручје трају од три до пет година, како би се извршила припрема терена на пошумљавање. Сам опоравак шума је дуготрајан процес, а последице нису само економске.

-Поред те материјалне и економске штете, много је већа она еколошка штета која се манифестује дуги низ година након појаве пожара. Знате и сами да после пожара се мењају целокупни рељефи, предели, да се мења клима и микроклима, утиче на биљну и животињску разноврсност, појашњава Новковић.

Шумско газдинство Врање ове године је ставило велики акценат на пошумљавање, и у плану је пошумљавање на преко 200 хектара површине, са преко 500 хиљада нових садница.

Такође, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде потписало је велики пројекат са јавним предузећима, међу којима је Србијашуме, којим је предвиђено пошумљавање 7000 хектара и обнова 51 хиљаде хектара деградираних шума. Из године у годину ставља се све већи акценат на пошумљавање и подизање новвих шума, наглашава Новковић.