Обавеза или избор

Скоро 30 милиона дечје популације на глобалном нивоу нема могућности да се вакцинише против било које заразне болести, а око милион деце рођене у Европском региону сваке године остаје невакцинисано, или непотпуно вакцинисано. Правовременом имунизацијом, три милиона деце се сваке године спаси од смртног исхода, многих заразних болести. У нашој земљи је законом прописано 11 вакцина. Оне су бесплатне и добијају се по календару вакцинације у Дому Здравља.

Вакцинација је поступак уношења узрочника болести или њихових делова у организам а са циљем да се изазове реакција имуног система и развије отпорност на те болести. Процес развијања антитела против њихових узрочника, које јачају дететову способност одбране од болести зове се имунизација. Обавезна вакцинација подразумева вакцинисање од самог рођења детета, односно нултог дана, па све до 14-е године живота. Такође овим правилником су, поред врсте и времена давања вакцина, одређене и установе које су надлежне за вршење ових радњи.

Неке вакцине је потребно дати само једном, а неке више пута у току прве године живота. Битно је да дете прими све дозе вакцина у складу са Календаром имунизације, а шта то подразумева, чули смо од епидемиолога др Слађана Станковића.

„То значи да се деца одређеног узраста вакцинишу када је то предвиђено календаром вакцинације. Савко кашњење носи ризик од оболевања. Дакле, још од породилишта тим календаром вакцинације је предвиђено које вакцине се добијају у породилишту и касније, у првој години, у другој, пре поласка у школу, као и у четрнаестој години. То је тај период, најкасније до 18. године уколико се нека вакцина пропусти, да се створи имуни одговор код деце. На тај начин се спашава много живота. Три милиона деце се спаси од смртног исхода сваке године, каже eпидемиолог у ЗЗЈЗ, др Слађан Станковић.

Према нашем Закону о заштити становништва од заразних болести обавезно је да деца до одређеног узраста приме 11 вакцина.

• Вакцина против дечје парализе (полио-мијелитиса) даје се у исто време кад и вакцине против дифтерије, тетануса и великог кашља.

• Вакцина проитив хемофилуса типа Б такође прати вакцинацију против дифтерије, великог кашља и тетануса.

• Вакцина против малих богиња, рубеоле и заушака даје се између 12. и 15.месеца живота, као и у 6. години, пред полазак у школу.

• На нашем тржишту се могу наћи поливалентне вакцине – а то значи 5 вакцина у једној, или 6 вакцина у једној – што омогућава комфорнију вакцинацију деце.

У породилишту се одмах добија БСЖ вакцина и прва доза против хепатитиса Б. То су те вакцине које се добијају по рођењу. Затим се, са навршених месец дана добија друга доза против хепатита Б. У другом месецу се добија Пентаксин, који садржи антигене против 5 болести. Уз пентаксин се даје и вакцина против стрептококих оболења. Са навршених 6 месеци се даје вакцина против хепатита Б. Са навршених 12 месеци даје се прва доза ММР вакцине. Пре поласка у школу, са 7 година се даје друга доза ММР вакцине, објашњава наш саговорник.

Поред правовремености, кључан фактор у спречавању одређеног броја болести јесте обухват већег броја популације, додаје Станковић. То значи, да се око 95 процената дечје популације вакцинише. Последњих година, после пандемије корона вируса, тај број је драстично смањен, не само у нашем округу, већ у целој Републици, што је условљено деловањем антивакционалних покрета, наглашава др Станковић, па смо тако, на нашем подручју након последњег случаја малих богиња, регистрованог 2003. године, након 14 година имали појаву морбила у 2017. години.

Управо због мањег обухвата популације вакцином, у том периоду, дошло је до епидемије морбила 2018. године. Тада смо имали 720 оболелих, у нашем округу, са једним смртним исходом. На жалост, на нивоу Републике Србије било је 15 смртних исхода.

Напори да се широм света спроведе вакцинација деце против смртоносних болести као што су богиње и дифтерија почела је да се убрзава 2022. године након историјског застоја изазваног пандемијом ковида-19, показују најновији подаци који су данас објавиле Светска здравствена организација (СЗО) и Дечији фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ).

Убрзање вакцинације деце није уједначено, јер велике земље са нижим и средњим стандардом попут Индије и Индонезије статистички маскирају проблеме који постоје у многим мањим и сиромашнијим земљама, наводи се у извештају, преноси Ројтерс.

У 2022. години, 20,5 милиона деце је пропустило једну или више обавезних вакцинација, што је мање него 2021. године када је дечије вакцинације пропустило 24,4 милиона малишана.

Подаци о вакцинисању деце против дифтерије, тетануса и великог кашља су објављени на основу истраживања спроведених у 183 земље.