У Пчињском округу много је локалитета који одишу посебном лепотом и јединственошћу. Међу њима је и локалитет Вражји камен – Просечник, који се налази непосредно испред општине Трговиште. На пет километара од Врања у непосредном окружењу Трговишта виде се монументални облици стенске масе, вероватно и јединствени, не само на подручју Србије, већ и целе Европе. Обликом они помало подсећају на Ђавољу варош. На овом месту, на самом врху стена, налази се Црква Пресвете Богородице која датира из 14. века.
Овај природни феномен је, према научној и стручној анализи, настао ерозијом стена. Према легендама и предањима прича о настанку је потпуно другачија и занимљива, као и све легенде из овог краја, али том темом бавимо се у наредном чланку. Да се вратимо на научно утемељене податке. Река Пчиња је својим током просекла стену, а високе стубове, на неким местима и до 60 метара, створила је денудација (процес одношења површинског, растреситог слоја процесом спирања, и том приликом, поступног оголићавања стена). Сам Вражји камен се налази на надморској висини око 800 метара, има око десетак камених купа које чине локалитет, а место се назива и Просечник.
У студији заштште овог подручја, које спада у трећу категорију заштите, а коју је израдио Завод за заштиту природе Србије, стоји да се у категорији три налазе одређене природне вредности и добра која могу бити рељеф, морска хрид или пећина, геолошке појаве или живе. Ово су најчешће мала подручја по површини и обично веома атрактивна за посетиоце, што је случај и са Вражјим каменом.
Од Врања Вражји камен и Просечник су удаљени 44 километра, од Ниша 155, а од Београда око 389 километара. Природно добро је, тачније, приближно између 585 и 730 метара надморске висине. Основне морфолошке целине простора су водоток реке Пчиње са алувијалном равни и долинске стране са стеновитим одсецима и остењацима. Део природног добра где је црква Свете Богородице је секундарна коса на долинској страни између дна долине Пчиње и долине Црновске реке, десне притоке Пчиње. Административно Вражји камен – Просечник припада општини Трговиште и катастарској општини Доња Трница.
Овај простор у долини реке Пчиње један је од центара геодиверзитета и биодиверзитета. Овај предео је изузетна природна вредност геоморфолошког карактера са стеновитим одсецима, ерозионим гредама и већим бројем стена различитих димензија и облика насатлих селективним деловањем процеса ерозије.
Према Унеско категоризацији овај предео се сврстава у категорију органских културних предела који се карактеришшу вишевековним развитком који је у интеракцији са културним факторима и природним окружењем.
На Вражјем камену изнад Просечника налази се црква Свете Богородице из друге половине 14. века са остацима објеката и инфраструктуре који су били део црквеног комплекса, али ово ће бити тема неког наредног чланка.
Ако на свом путовању желите да обилазите природу и у њој налазите ретке лепоте, онда је ово савршен локалитет за вас. Овде нико не живи, а у цркви се не врше крштења и венчања, јер се сматра да је ово простор “лоше среће.“ Аутомобилом се из Врања стиже за мање од сат времена, а уколико крећете из Трговишта, путем уз Пчињу, ка Доњој Трници, стићи ћете за пет минута.
На основу документације Завода за заштиту природе Србије, предео Вражјег камена и Просечника је у више наврата истраживан и валоризован за потребе заштите. Прва истраживања и вредновање овог простора вршена су током 1963-1965. године. У периоду 1972-1976. урађен је Нацрт и Предлог решења о стављању под заштиту дела природног подручја на месту званом “Ђавољи камен“, а 1990-1991. израђен је Нацрт одлуке о заштити локалитета “Вражји камен“ и Предлог за заштиту Природног споменика – заштићене околине “Вражји камен.“ Предео Вражјег камена и Просечника се од 1995. године води у Инвентару објеката геонаслеђа Србије у групи геоморфолошких објеката ерозивног рељефа. Од 2005. године је у обједињеном списку Инвентара геонаслеђа Србије уписан као Ђавољи камен, у оквиру објеката геоморфолошког наслеђа, ерозивни облик рељефа.
Решењем Републичког завода за заштиту и научно проучавање споменика културе и црква Свете Богородице на “Вражјем камену“ је стављена под заштиту. Овај споменик културе је категорисан као непокретно културно добро од великог значаја за Републику Србију.
Овај текст део је пројекта Крст на камену, који је суфинансиран средствима Општине Трговиште. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
