У сусрет празнику Светог Ђорђа, једној од најсвечанијих и најраспрострањенијих слава међу српским народом, завирили смо у живот и значај овог великомученика. Шести мај, познат и као Ђурђевдан, не само да буди пролеће већ и сећања на храброст и веру светитеља чије име носи. О овом свецу али и Ђурђевдану разговарали смо са свештеником Небојшом Стојадиновићем.
Георгије Лидијски је име које је свети Ђорђе носио за живота. Из породице је понео хришћанско образовање, а управо због вере је и страдао већ у 23. години живота. Захваљујући свом образовању и храбрости истакао се као војник за време цара Диоклецијана и стекао је висок официрски чин.
– Све до 302. или 303. године Свети Ђорђе је служио римском царству, а онда је почео нови прогон Хришћана. Окупио је око себе све војнике који су припадали хришћанској цркви и смело је стао испред цара Диоклецијана. Од тог тренутка је почео његов прогон те је на крају и због своје вере настрадао, рекао je отац Небојша Стојадиновић.
Овај дан прослављају и Срби и Роми, али и католици. Реч је о свецу који је поштован и у другим религијама због своје жртве и дела које је починио.
– На икони је свети Ђорђе представљен као војник са копљем у руци и на коњу и како пробада аждају која представља сво зло овог света. Само име, Свети великомученик и победоносац Ђорђе, такође казује много. Великомученик је зато што је поднео велику жртву за нашу веру, а победоносац јер се сматра да је успео да победи цара Диоклецијана, али и да победи највећег човековог непријатеља – смрт. Када данас погледате јасно вам је да је био прави победоносац јер се цара Диоклецијана нико не би сећао да није било светог Ђорђа. Дела светог Ђорђа су била велика током читавог његовог кратког живота и учинио је много тога за и за Хришћане и за цркву, каже отац Небојша.
Обележавање Ђурђевдана, како смо чули од оца Небојше, дубоко је уткано у српску традицију и представља више од обичног сећања на Светог Ђорђа. То је годишњи подсетник на вредности попут храбрости, верности својим убеђењима и тријумфа добра над злом. Кроз обележавање овог празника, породице обнављају своје духовне корене и преносе важне поруке о истрајности и честитости на млађе генерације. Ђурђевдан тако остаје жива спона са нашом прошлошћу и снажан извор заједништва и идентитета.
