
Славски јесењи период већ је почео, а у наредном периоду следи обележавање две најчешће слављене славе код Срба, Светог архангела Михаила и Светог Николе. Док свештеници подсећају да се слава обележава у дому, а колач сече у цркви, лекари позивају на умереност у јелу и пићу.
Предстоји нам прослављање друге по бројности међу свечарима у нашем крају славе, а то је Свети архангел Михаил. Православни верници припремају се за прослављање свог заштитника, а ове године празник се пада у петак, те се припрема посна трпеза. Као и за сваку славу најважније је скувати жито умесити колач и припремити славску свећу. Колач се реже у цркви а крсна слава слави у дому у присуству најближих, уз умереност и поштовање свеца. И за Светог архангела Михаила жито се кува, јер пред Богом не постоје живи и неживи светитељи, већ су сви они живи и наши заступници пред Господом.
Свети архангел Михаило сматра се предводником небеске војске, због чега се и назива архистратигом. Сматра се да постоји девет анђеоских чинова који извршавају Божију промисао, а највиши међу њима су седморица архангела, међу којима је Михаило, војвода небеске војске.
По црквеном предању он је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст.
Празник је установљен у новембру, јер је то девети месец после марта, а управо је 9 чинова ангелских. По црквеном предању у марту је било стварање света.
Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља.
Свети архангел Михаило представљен је на иконама како у десној руци држи копље којим потире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Овај светитељ сматра се чуварем православне вере и борцем против јереси. Такође се на иконама приказује са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци, јер се сматра да у часу смрти узима људску душу.
Управо из овог разлога постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе Светог Михаила да је он живи светитељ и да се не спрема жито за ову славу. Овај обичај је сасвим погрешан, јер се за сваку славу жито кува, а сви светитељи су пред Богом живи. Жито се припрема за душе предака, а не светитеља.
Сабор Светог архангела Михаила је уписан црвеним словом у календару и веома је поштован међу православним хришћанима. Увек се обележава 21. новембра по грегоријанском календару. С обзиром да ове године пада у петак припрема се посна трпеза.
И док свештеници подсећају на важност резања колача у храму и прослављања у домовима, лекари пак подсећају да време слава није период за претеривање у храни и пићу, већ време за саборност и умереност.

