
Декларација о Војводини усвојена је данас у Сремској Митровици на позив председника Србије Александра Вучића, на великом скупу поводом обележавања Дана државности Србије под називом „Срећемо се на Сретење“.
„Све оно што смо вечарас говорили и све што сте могли да прочитате кроз један историјски контекст – до закључка да је Војводина Србија и Србија Војводина, акламацијом прихватите овде“, поручио је Вучић што су окупљени поздравили аплаузом и узвицима.
Имамо и ми своје пленуме и то много веће него сви њихови пленуми заједно, истакао је Вучић.
Он је захвалио нашем народу у Републици Српској и Црној Гори.
„Ви сте снага Србије и ви сте ми све и ви ми дајете снагу да се борим и борићу се како никада до сада видели нисте и како наши противници не могу ни да сањају“, поручио је Вучић.
У тексту народне Декларације о Војводини наводи се да је Војводина нераскидиви део националног политичког, уставног и културног идентитета модерне Србије и као што Србије нема без Војводине, тако ни Војводина не може постојати изван Србије.
Она садржи пет тачака.
Прва тачка односи се на историјски развој српске Војводине, друга говори о континуираним покушајима етатизације Војводине и наметања идеје о тзв. војвођанској нацији у којој се наводи да је без историјске основе, социјалне, економске и националне оправданости, вештачки створен војвођански сепратизам, еуфемистички је детермисан као „аутономаштво“.
У трећој тачки говори се о уставноправном положају Војводине после Другог светског рата – од аутономне покрајине чија аутомонија се шири преко квази федералне заједнице до повратка у уставне оквире стандардне политичко-територијалне аутомоније.
У четвртој тачки описује се заустављање сепаратистичких тенденција и враћање АП Војводине у уставне оквире (2012-2014).
Тема пете тачке је Војводина као мултикултурална, мултинационална и мултикофесионална заједница заснована на равноправности грађана.
Низом манифестација Србија данас обележава Дан државности у знак сећања на Сретење 1804. године, када је почео Први српски устанак, и у знак сећања на дан када је 1835. године донет први модерни Устав Србије.