Српска православна црква и верници славе данас Светог Николу. Његова чуда и вера прославили су га још за живота, па су га прво народ, а затим и црква прогласили за светитеља. Свети Никола је најчешћа крсна слава у Срба.

Свети Никола био је син јединац знаменитих и богатих родитеља, из приморског града Патаре у малоазијској области Ликији.

Под утицајем стрица, посветио се свештеничком животу и убрзо се прочуо својим неуморним радом, милосрђем и непоколебљивом вером у Исуса Христа.

По смрти родитеља разделио је сву имовиму сиромашнима, старима и немоћнима. Помагао је свима, тешио народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу.

Добра дела чинио је тајно, сакривен од било чијег погледа. О његовим милосрдним делима записане су многе приче. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште.

Умро је на данашњи дан 343. године и сахрањен је у саборној цркви у Мири, где је његово тело почивало више од шест векова.

Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију, мошти Светог Николе пренете су у Бари у Италију.

Српски владари, Стефан Дечански, краљ Милутин и други, цркву у којој се оне налазе, богато су даривали.

Код православних Срба, Свети Никола је најчешћа крсна слава. Пада у време божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна, чак и у кућама чији су преци славили мрсно.

У народу се верује да Свети Никола ноћ уочи празника, јашући на белом коњу, обилази децу која су била добра у току године и дели поклоне.

И данас многи малишани чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, очекујући дар од свеца.