У делу Врања где се налази кућа чувеног Врањанца, Боре Станковића, својом лепотом и аутентичношћу издваја се још један објекат који је грађен у 18. веку и сматра се старијим од Борине куће. Реч је о Прибојчићевој кући која је повезана капиџиком са двориштем Музеј-куће Боре Станковића. Обе су под заштитом државе као споменици културе од изузетног значаја.

Према доступним подацима стара варошка кућа Прибојчића је саграђена око 1880. године. Објекат је оријентално-балканског стила. Својом северном фасадом ослања се непосредно на улицу, а јужном, са доксатом и стамбеним просторијама оријентисана је непосредно према дворишту у правцу југа.

Састоји се из подрума зиданог у камену, са тремом испод доксата, са кога се десно улази у подрум. Једним улазом у приземљу пролазећи кроз кухињу у којој се налази сачувано старо огњиште се улази у ниску собу у којој је некада спавало више укућана. Из трема се дрвеним степеницама пење на спрат одакле се улази на мало издигнут доксат са оградом који на фасади према дворишту заузима средишње место. На горњем спрату су још четири собе груписане симетрично у односу на предсобље.

Како наводи Мирјана Томашевић у Старинским кућама Врања реч је о породичној кући Добривоја Манасија Прибојчића, виђеног трговца и његове жене Стане. Добривоје М. Прибојчић је у периоду од 1932-1938. био благајник Првог управног одбора Врањске црквене општине. Ово лепо здање је саградио његов отац, стари Манасије Прибојчић Прибојац, кафеџија. С обзиром на углед породице ова кућа се одувек издвајала по лепоти. Као што се распоред просторија, са централном и симетрично постављеним бочним, не разликује много од осталих грађевина из овог периода, тако се не разликује ни амбијент. Пространо двориште, бунар, дуд или шамдуд, карактеристични су за период 18. века. С обзиром да је повезана са кућом Боре Станковића, сматра се да су се породице Прибојчић и Станковић на тај начин посећивале и дружиле. Специфично за куће овога периода било је и то што су на тај начин домаћини могли да циркулишу,, а да уопште не изађу на улицу.

Како стоји у поменутој књизи Мирјане Томашевић, Бора Станковић је волео да борави у Прибојчићевом дворишту. Када је Борина кућа продата свештенику Поповићу, газда Прибојчић је намештај и покућство пренео у своју кућу и вратио кад се 1967. године отворила Спомен кућа “Бора Станковић.“

Прибојчићева кућа је током деценија била коришћена као атеље уметника, потом као место одржавања културних манфестација града, да би од 2019. године била у саставу Музеју. 

Прибојчићева кућа се налази у улици Оца Јустина број 6, и тренутно се у овој згради налази управа Народног музеја Врање. Музеј је добио кућу на управљање одлуком града и предвиђено је да у наредном периоду добије праву намену и буде оспособљена у архитектонском смислу.

Кућа је стављена под заштиту државе 1948. године, а за споменик културе од великог значаја проглашена је 1979. године.