Да ли је врањански језик изгубљен као јагње – или се уздиже као кондор?

У првој епизоди серијала „Збори ми на врањански“ откривамо чаролију призренско–јужноморавског дијалекта, његов значај у култури, књижевности и свакодневици.

Кроз разговоре са проф. др Сунчицом Денић, Србом Ђорђевићем и Оливером Ђорђевић чућемо зашто је овај говор више од речи – он је осећај, идентитет и мелодија душе југа.

За вас који сте гости југа – ако сте се икада питали: „Шта он(а) рече сад?“ кад вам неко из Врања нешто добаци кроз осмех – не брините, нисте једини. А и не морате више да се мучите – ми смо ту да вам откријемо шта се крије иза врањског језика, како се он развијао, шта значи, али и зашто је толико важан део културне баштине југа Србије.

У овој, уводној епизоди, бавимо се значајем врањског говора као дела културне баштине југа Србије. Питање је – да ли врањски (врањански)  језик изумире? Или се само склонио у сенку модерних комуникација и чека своју нову шансу?

Питали смо проф. др Сунчицу Денић – песникињу, књижевницу и професорку српског језика и књижевности – шта мисли о месту врањског говора у књижевности.

А ко боље познаје врањски говор од човека који је буквално написао речник? Срба Ђорђевић, пензионисани официр ЈНА, аутор „Врањског речовника“, говори о томе зашто је овај дијалекат вредан памћења.

Још један саговорник – професорка Оливера Ђорђевић, из Ужица у Врање дошла – из љубави. Језик је заволела као свој.

У сталној рубрици „Одим , гледам, зборим“, чућемо Ему и Ацу, два пензионера која све имају да кажу – и увек зборе на врањански!

Уводна  и одјавна нумера: „Изгубљено јагње“ и „Кондоров лет“ у извођењу оркестра Феата Сејдића

Радијски серијал о језику душе југа – врањски, топао и жив!

Серијал је суфинансиран средствима Министартва информисања и телекомуникација, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.