Период адаптације детета на боравак у вртићу увек је стресан и праћен мањим или већим тешкоћама. Током овог периода, родитељи и васпитачи су на заједничком задатку да дете што безболније прође кроз тај процес и да стекне поверење у нову средину, кажу саговорнице РТВ Врање из Предшколске установе „Наше дете“.

Полазак у вртић је врло важан догађај и за децу и за родитеље.

Овај период може бити стресан за целу породицу, јер је то обично прво одвајање малишана од куће и родитеља.

Родитељи морају да буду свесни да се дешава велика промена и да не очекују да ће све ићи брзо и глатко, указује Наташа Стаменковић, социјална радница Саветовалишта за породицу ПУ „Наше дете“.

– Веома често се дешава да детету, после периода радозналости и знатижеље у вртићу, наиђе период одбијања одласка у вртић, јер је то прилагођавање средини која није његова природна средина.

То је велика промена за дете, од чисто физичке промене до промене социјалне средине.

Јако је важно знати да у том периоду не треба да брзамо – поручује Наташа Стаменковић.

Социјализација детета у вртићу је веома важна и одвија се постепено, али на њој треба да се ради од првог дана, при чему је јако важан и однос између родитеља и васпитача.

– Ми, васпитачи, смо ту да успоставимо сарадњу са родитељима, јер је јако битно да родитељи сарађују са нама.

Они треба да нам укажу на потребе детета, на пример, да ли дете спава са играчком, са неким ћебенцетом и ли нешто слично.

Први сусрет нас васпитача са дететом и родитељима треба да буде са поверењем – указује васпитачица Снежана Градић.

Свако дете је личност за себе, са другачијим навикама и реакцијама, па васпитачи треба да тако и приступају.

Родитељима препоручују да, заједно са дететом, пре пријема у групу, да погледају просторије и почну са навикавањем на боравак у вртићу.

Понекад, период прилагођавања траје дуже, па родитељи или неко од породице данима борави са дететом у вртићу.

Начелно, дете креће са краћим дневним боравком у групи, па се временом то повећава.

– Да дете буде у просторији са нама у нашој соби, а родитељ да буде у заједничком простору.

Дакле, дете зна да су родитељи ту, а родитељ је сигуран јер је дете са нама и постепено се то повећава, што зависи од детета и од његове реакције.

Инсистирамо и да контакт са роситељима буде сталан, да ли лично, путем телефона или вибер групе – каже васпитачица Андријана Катанчевић.

Кључно је да у том припремном периоду буде изграђено узајамно поверење између детета, родитеља и васпитача, кажу наше саговорнице.

Без обзира на то колико траје период адаптације и како дете реагује на њега, циљ је да дете има поверење у васпитаче и да пожели и да сваког наредног дана дође у вртић.