У оквиру обележавања Дана ослобођења Врања у Првом светском рату, испред Спомен костурнице на Шапраначком гробљу, одата је пошта погинулима из Врања и околине.
О једном од најтежих периода који је одредио судбину српског народа, говорио је градоначелник др Слободан Миленковић.
„Имајући у виду размере разарања, Први светски рат оставио је несагледиве последице по наш народ, хуманитарне, цивилизацијске, а понајвише демографске. Огроман број жртава, војних и цивилних, трајно су променили слику Србије, у рату који никако није желела.
Историја трпи различита тумачења чак и оних догађаја који су документовано проверљиви. Србија, уморна и изнурена од Балканских ратова свакако није желела нови сукоб. Двојна монархија са друге стране није благонаклоно гледала на јачање Србије, која је постала респектабилан фактор на Балкану, и војни и политички. То је требало спречити по сваку цену, па су Аустро–Угарска и Немачка постале нестрпљиве. Државни ресурси припремани су за рат, а Србију је требало избрисати са мапе света. За почетак, треба је понизити.
Уосталом, каква је била природа ултиматума из јула 1914. године, који је у већини својих одредаба подривао суверенитет и независност једног народа. Чак је и британски државни секретар Едвард Греј прокоментарисао ултиматум као „најужаснији документ који је једна држава икада уручила другој држави“.
“Непосредан повод за ултиматум и каснији напад Аустро-Угарске на Србију био је Сарајевски атентат на престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда, на Видовдан 1914. године. Десио се у специфичном политичком тренутку, у време рађања националних осећања у Босни и Херцеговини и покрета за ослобођење, али и уједињење јужнословенских народа.
Атентатор, деветнаеатогодишњи Гаврило Принцип, ухапшен је и осуђен на 20 година затвора. Припадник мултиетничке организације „Млада Босна“, која се залагала за такозвану „југословенску идеју“, мотивисао је теоретичаре завере са бечког двора, који су тврдили да иза убиства престолонаследника стоји Србија.
Говорећи о Гаврилу Принципу, као младом револуционару који је био инспирисан слободом и уједињењем, британски новинар Тим Бучер каже: „Био је сањар, борац за слободу, који је читао књиге и сањао о нечему што дотад није постојало, а то је слобода од колонијализма“.
Аустријски порази, од августа до децембра 1914. године, били су понижавајући. Инфериоринија у сваком погледу, српска војска потукла је непријатеља и ушла у историју.
Цена ових победа била је застрашујућа. Током повлачења, аустро-угарска војска починила је незапамћене злочине.
Швајцарски новинар, публициста и универзитетски професор пише у свом извештају о овим зверствима, наводећи да је само у првој аустро-угарској инвазији убијено око 4.000 цивила. „Зверства која су почињена немогуће је посматрати као дело неколико разбојника. У то би се могло поверовати да је било неколико десетина жртава. Али ако је њихов број у хиљадама, онда не може бити прихватљиво објашњење да је реч о понашању излованих елемената“, пише аутор извештаја. Био је то Арчибалд Рајс.
Драги пријатељи,
Србија се не одриче Гаврила Принципа и не признаје ревизију историје и фалсификовање истине. Србија је у Великом рату изашла као једна од земаља победница, увек на страни праведе и праведних. Зато осим слободе, морамо да бранимо и наше наслеђе, као земља војника и јунака, као земља срчаних и одважних.
И нису узалуд Гаврилове „сјене ходале по Бечу и плашиле господу“ или по затворској тамници у Терзину. Баштинимо његове жеље и уверења. За истином, за слободом, за јединством. А како је већ неко рекао, „Тајна слободе почива у храбрости“.
Својим суграђанима честитам 4. октобар, Дан ослобођења Врања у Првом светском рату. Живело Врање, живела Србија“, рекао је у свом говору градоначелник Врања др Слободан Миленковић.
У име Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. говорио је историчар Милан Касунић. „У Великом рату наш народ се борио за остварење идеја уједињења и ослобођења. Били су то најславнији дани наше војне прошлости“, рекао је Касунић.
На Спомен костурницу, венце и цвеће положили су градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, начелник штаба команде Четврте бригаде Копнене војске потпуковник Саша Вучковић са сарадницима, народни посланици Драган Николић и Горан Николић, заменик председника градске општине Врањска Бања Марко Николић, делегације ПУ Врање, Центра БИА Врање, Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, СУБНОР-а, удружења Војних ветерана, Покрета ветерана и Српских ратних ветерана, као и делегација средњих школа.
Помен погинулима служио је архиепископ и митрополит врањски г-дин Пахомије са свештенством.
У програму су наступили Градски мешовити хор, чланови оркестра Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и глумци врањског Позоришта Бојан Јовановић и Никола Стојковић.
Извор: Званична презентација Града Врања
