Највећи број инфекција код деце предшколског и раног школског узраста јесу вирусне. Истина је међутим, да се овај податак не слаже у потпуности са бројем антибиотика који је преписан деци. Број преписаних антибиотика је много већи и морамо се упитати када је заиста неопходно укључити антибиотике, а када не. Како би лекар преписао антибиотик, лекар најпре мора бити сигуран да је изазивач болести код пацијента заиста била бактерија.

Сезона вирусних инфекција подразумева пуне чекаонице испред педијатријских ординација. Из ординација родитељи често изађу са рецептом за антибиотик. То се дешава из неколико од разлога, а најчешћи су:

• Пошто није сигуран да ли дете има бактеријску или вирусну инфекцију, доктор антибиотик преписује за сваки случај.

• Родитељи су извршили притисак на доктора да изда рецепт.

• Доктор преписује антибиотик зато што је анализама проверено да дете има бактеријску инфекцију.
  Од три наведена разлога, само је последњи заправо оправдан, али и најређи, како показују статистике.

Европско истраживање о потрошњи антибиотика открива да се око 80% свих преписаних антибиотика даје за лечење инфекција горњих респираторних путева. Ако је познато је да је чак 85% тих инфекција изазвано вирусима, а не бактеријама, онда то значи да се око 65% свих антибиотика препише за вирусну инфекцију.

За разлику од бактерија, вируси изазивају болести које имају свој ток и трајање, а примена антибиотика нема никакво дејство у том случају.

Намеће се питање, како у том случају непотребна и прекомерна употреба антибиотика утиче на дететов имуни систем?

Не желећи да чекају редове и гужве по амбулантама, где су и друга болесна деца, желећи да заштите своје дете од болести, родитељи често прибегавају давању антибиотика, самоиницијативно. Данас то није случај, као што је био ранијих година. Родитељи се врло често телефоном консултују са лекарима, ако не могу да дођу. Ни системски то није дозвољено, јер за антибиотик морамо имати рецепт лекара, или бар њихову препоруку, рекла нам је гостујући у нашем програму специјалиста за ухо, грло и нос, др Наташа Стојиљковић.

 „ Антибиотик се даје искључиво када се ради о бактеријској инфекцији. Вирусне инфекције нарочито у старту не да не захтевају, него не би требало давати антибиотик јер то може бити контра продуктивно, јер тиме додатно имунитет деце снижавамо. Вирусне инфекције иду са одређеним симптомима и то препознају родитељи. Битна је анамнеза, клиничка слика, лабораторија са биохемијом. Корелација свих тих ствари лекарима казује да ли ће дати антибиотик или не“, рекла нам је специјалиста оториноларингологије , др Наташа Стојиљковић.

Према речима Стојиљковићеве, веома често једна вирусна, нелечена инфекција, без систематске терапије, или из неког другог разлога може да пређе у бактеријску.

„ Лабораторијским анализама се јасно види да ли се ради о бактеријској  или вирусној инфекцији. Уколико одмах видимо да постоји бактеријска инфекција без размишљања одмах ћемо дати антибиотик, примерено узрасту, примерено детету, али наравно ту се увек консултујемо са педијатром“, рекла је др Стојиљковић.

Стога, пре него што се посегне за антибиотицима, важно је консултовати се са лекаром. Не заборавимо да непотребно узимање антибиотика може довести до отпорности на ове лекове, чинећи борбу против будућих инфекција компликованијом.