У првих шест месеци ове године, Матична служба у Врању бележи пад новорођене деце и броја венчања у односу на прошлу годину, рекла је за РТВ Врање матичарка Биљана Крстић.
Са друге стране, број умрлих је у истом периоду у благом порасту, што значи да се негативни демографски трендови на територији града настављају.
Према подацима Републичког завода за статистику, у Републици Србији, у периоду од јануара до јуна ове године, број живорођене деце је 27.118.
У односу на исти период претходне године, када је број живорођених износио 28.606, бележи се пад од 1.488 односно око 5 одсто.
Број умрлих у Србији у истом периоду је 48.568 и, у поређењу са истим периодом претходне године, такође се бележи пад за 0,6 одсто.
На територији града Врања, ова статистика је још мало лошија.
– У првих шест месеци ове године, у Матичну књигу рођених укупан број уписа је око 600.
У односу на исти временски период од шест месеци прошле године, бележи се, нажалост, благи пад, јер смо тада имали 653 рођене деце – наводи матичарка Биљана Крстић.
У исто време, број умрлих на територији града Врања је у незнатном порасту, додаје наша саговорница.
– За првих шест месеци ове године, имамо 470 уписа у Матичну књигу умрлих.
Ту се бележи благи пораст од двадесетак уписа у односу на исти тај период прошле године – каже Биљана Крстић.
Ни статистика везана за склопљене бракове није боља, јер је број нововенчаних парова на територији Врања у благом паду.
Матична служба је у првих шест месеци регистровала око 600 венчања.
Једини позитивни демографски показатељ је да је и даље број новорођене деце у Врању већи од броја умрлих.
Иначе, подаци о рођеним, односно умрлим лицима, Матичној служби се достављају електронским путем, каже наша саговорница.
– Све податке за лица која се роде или умру у Врању, добијамо путем електронских пријава, а ми их реализујемо кроз изводе.
Што се тиче података за лица који се роде или умру у другим градовима Србије, постоји Централни регистар, тако да, чим се изврши упис у месту рођења, односно смрти, ми те податке добијемо – појашњава Биљана Крстић.
Матичарка додаје и да је процесом дигитализације, олакшан поступак око издавања извода из матичних књига за кориснике, тако да они то могу да обаве електронским путем, без личног доласка на шалтере Услужног центра, мада та могућност и даље постоји.
