Регионални иновациони центар Врање организовао је треће предавање у оквиру циклуса стручних предавања, на тему: „Полифеноли – потенцијални маркери за процену аутентичности меда, пчелињих производа, грожђа и вина“. Предавање је одржао проф. др Живослав Тешић, редовни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду.
Ово је треће из серије предавања Регионалног иновационог стартап центра у Врању (РИСЦ), каже проф. др Бранислав Симоновић, научни саветник за заштиту животне средине и дугогодишњи директор Института за општу и физичку хемију у Београду, овде у улози амбасадора РИСЦ-а и организатора предавања.
– Ова предавања су намењена, не само младим људима, већ и осталима који треба да кроз предавања стекну сазнања о стварима који могу да им помогну како би могли да започну неки мали бизнис.
Теме бирамо тако да имају и практичну примену, да не добију само теоријско знање, већ да могу да сагледају и примену тог знања које стекну овде – указује Симоновић.
Србија је пољопривредна замља и географска и климатска позиција овог подручја и услови су врло погодни за производњу хране, истиче предавач, проф. др Живослав Тешић.
Имамо доста домаћих аутохтоних сорти, нарочито воћа, шљива и јабука и то воће полако губи битку са новим, савременим сортама, указује Тешић.
Идеја је била да се одраде анализе и „отисак прста тих сорти“, како би биле сачуване у таласу савремене производње
Домаћи произвођачи имају врло оштру конкуренцију у производима из увоза и њима се мора помоћи како би потрошачи добили квалитетније и здравије домаће производе, оцењује професор.
– Данас су развијене врло прецизне методе, које јесу компликоване и скупе, јер храна потиче из многих извора и није лако доћи до тога.
Међутим, када се уреди систем, онда та аналитика иде много једноставније и ти фалсификати и хигијенски неисправни производи се лако откривају.
То је добар пут и начин да помогнемо развој производње коју можемо имати овде – закључује професор Тешић.
Он додаје да држава мора имати строже мере контроле увозних производа, што би знатно поправило ситуацију на тржишту и помогло домаћим произвођачима.
– Мед је једна од најчешће фалсификованих супстанци и у продавницама и често и на пијацама је преко 80 одсто меда фалсификовано.
Савез пчеларских произвођача се труди да уради нешто по том питању, као и ми, људи од науке, и они су направили један погон чистог меда, јер мед је нешто што је природа дала и полифеноли га чине посебним – указује професор Тешић.
Фалсификат није само производња вештачког меда од шећера и киселине, већ и сакривање порекла, ботаничког и географског, а то је често случај са увозним производима, наводи наш саговорник. Србија има идеалне услове за производњу меда, али треба да уради још на унапређењу услова за производњу квалитетног меда, као што је у региону то учинила Хрватска, додаје Тешић.
