Школа за основно и средње образовање „Вуле Антић“ у Врању постала је живописно место сусрета и учења захваљујући једној посебној активности која је обогатила школско двориште и ангажовала ученике свих узраста. Са доласком пролећа, ова школа је добила стаклену башту а ми смо угостили дефектолошкињу и психолошкињу ове образовне установе са којима смо разговарали о активностима које с доласком пролећа спроводе са другим школама.
У оквиру Недељу сећања и заједништва, ученици другог разреда ОШ „Бранко Радичевић“ и Предшколске установе „Наше дете“ и чланови Дневног боравка при Удружењу „МНРО“ посетили су Школу за основно и средње образовање „Вуле Антић“ како би деца заједничким снагама оплеменила, улепшала и додала боје разног цвећа, стакленој башти која двориште школе „Вуле Антић“ чини бајковитим.
-С обзиром на то да су они били обавештени шта ми планирамо, односно коју активност спроводимо, они су и сами донели саднице, те смо заједно садили цвеће и у школском дворишту. Притом су имали могућност да неку од наших постојећих садница понесу у своју школу и посаде, топ је била размена и искустава и садница. Учествовала су и деца из предшколске групе, као и школске и сви су заједно садили у стакленој башти, истакла је Весна Русимовић дефектолог у ШОСО „Вуле Антић“.
-То нам је заиста користан ресурс за рад са ученицима, за развој њихових способности. Тог петка је био заиста леп дан и за рад и за дружење. Ми заиста волимо када нам дођу другари из других школа, али и наши бивши ученици и деци прија када проширимо активности и општи утисак је да је активност била успешна и на задовољство свих који су били присутни, додала је Милена Антић психолошкиња у ШОСО „Вуле Антић“.
Дружење, даривање, међусобно размењивање садница цвећа, заједнички рад, довело је до закључка учесника и њихових учитеља, наставника да је најбитније неговати другарство и поштовање различитости. Са нашим саговорницама смо говорили и томе, колико постојање стаклене баште помаже деци која похађају Школу за основно и средње образовање „Вуле Антић“ и како се опходе према биљкама и да ли их негују?
-Стаклену башту користимо први пут ове године и ми још увек учимо и испитујемо које су све њене могућности, с тим што, овим активностима укључујемо сву децу, почев од предшколске групе па до средњошколаца, укључујемо родитеље и асистенте, речи су Русимовићеве.
-Понављам да је то огроман ресус за развој многе способности деце, како комуникацијских, интелектуалних, да не говорим о моторичким способностима, фине и грубе моторике, развој емоција, брига о неком живом бићу, разликовање битног од небитног, дакле доста је бенефита које добијамо од стаклене баште, нагласила је Антићева.
У оквиру ове акције, ученици средње школе „Вуле Антић“ из текстилне радионице, представили су своје радове и одржали изложбу, а радове које су припремили, даривали су својим другарима који су их тог дана посетили.
