ПТО бележи троцифрен број пацијената дневно

У Служби за пријем и збрињавање ургентних стања Здравственог центра Врање, на дневном нивоу се јави троцифрен број пацијената. То су углавном хронични пацијенти са погоршањем здравственог стања, али има и нових. Служба за пријем и збрињавање ургентних стања пружа и помоћ пацијентима које нису могле да збрину здравствене установе у нашем окружењу, рекао је гостујући у нашем програму начелник Службе, др Љубиша Стојиљковић.

Од када је почела са радом, сада давне 2000. године Служба за пријем и збрињавање ургентних стања, свакодневно има велики број пацијента, који се јављају са различитим тегобама, од најлакших, до оних најтежих. Углавном су то погоршање здравственог стања, код хроничних пацијената, саобраћајне незгоде, бројне повреде услед пада, нажалост, неретко и смртни случајеви. Сви запослени, пацијентима су на располагању константо 24 сата. Према речима начелника, др Љубише Стојиљковића тај добар рад у Ургентном центру је препознат као место где ће сваки пацијент у врло кратком временском периоду да реши свој проблем. Доктора смо питали који се тренутно пацијенти у овом периоду најчешће јављају Служби.

„Углавном долазе хронични пацијенти у погоршању, и неки нови пацијнти, са повредама из саобраћаних незгода, повредама на послу, на новим обољењима. Служба за пријем и збрињавање ургентних стања пружа и помоћ пацијентима које није мола да рећи Хитна помоћ Прешњво, Бујановац, Босилеград, Сурдулица. И поред тога што Сурдулица има свој ЗЦ, пацијенти долазе код нас. На мом задњем дежурству ја сам имао 48 пацијената од 19, до 24 часа, што значи шест минута по пацијенту и сви су били тешки“ , рекао је др Љубиша Стојиљковић.

С обзиром да је сутра, једна од највећих слава код Срба, Свети Никола, следе нам и Новогодишњи и Божићни празници, прославе. У том периоду, а из искуства ранијих година повећан је број пацијента, а из године у годину се константно апелује на понашање свих нас у тим данима.

„Ако се мало вратимо у религијске оквире, Свети Никола је заштитник путника. Јесте моћан, јесте светац, али треба му и помоћи. Наша шанса да му помогнемо је у нашој савести. Када седамо у аутомобил. То што ће вас судија казнити, а полицији написати казну, то је можда и најлепше. Кад вас живот казни, са неком ситуацијом, због које се и ви сами касније кајете, е то је нешто најтеже и најгоре у животу. Увек сам говорио и остајем при томе: Није штетна ни једна намирница, ни једно пиће, штетна је количина“, завршава др Стојиљковић.

Сви треба да покажемо одређен ниво свести и одговорности за време предстојеће славе, као и да празнике прославимо уз забаву, али на начин који не угрожава ничије физичко, ментално и емоционално здравље. Тиме, своје окружење чинимо сигурнијим и пријатнијим местом за живот.