Црвени метеоаларм и велике температуре утичу на комплетну друштвену заједницу. Утичу на здравље људи, али и на њихово понашање у саобраћају. Треба се прилагодити овим врућинама и слушати савете лекара, а без преке потребе не излазити из куће.

Људи на овим просторима нису навикли на овако велика и дуготрајна повишења температуре. То доводи до великог прегревања организма односно одступања од референтних вредности и касније до последица по организам.

Доктор Љубиша Стојилковић истиче да не треба излазити у најтоплијем делу дана, али да са друге стране многи грађани морају да изађу због посла па у том случају обавезно треба да имају шешир или качкет или неку другу заштиту за главу.

 – Не долази само до физичког оштећења као што су опекотине врелим ваздухом, енормна вазодилетација, велики пад притиска и самим тим општа слабост и малаксалост, смањена перфузија мозга због ширења крвних судова, а последично смањење и свих функција мозга као што је концентрација што доводи до повређивања и падова. Све су то ствари које носи ово велико повећање темпратуре, каже др Љубиша Стојилковић.

Ќолабирање на јавним местима је у врелим данима готово свакодневица па се грађанима саветује да уколико примете особу којој је лоше приђу и пруже јој прву помоћ, као и да позову Хитну помоћ.

– Особу којој се десило колабирање треба сместити у хладовину, најбоље је да заузима лежећи положај јер је у том положају сав метаболизам сведен на базални. Треба расхладити особу водом и по могућству да особи подигнете ноге да би највећи део крви снабдевао мозак, плућа и срце, то је такозвана централизација крвотока. Треба се одмакнути од особе да би она могла да дише, додаје др Стојилковић.

Високе температуре утичу и на концетрацију човека па је процес рада успоренији што доводи до грешака па и повреда на раду.

 Недостатак концетрације ремети и периферни вид па се дешава да услед негледања у ретровизоре закачите двоточкаша, а било је и таквих случаја, истиче др Стојилковић.