Крај барељефа Вожду Карађорђу, у Врању је свечано обележен 15. фебруар, Дан државности Републике Србије. Говорећи о једном од најважнијих догађаја у историји наше земље, председница Скупштине града Зорица Јовић рекла је да су Срби подигли први устанак против Турака, након вишевековног мрака и затирања свега српскога.

“Почетак Српске револуције није био само борба за коначно скидање окова турске империје. Био је то незаустављив покрет за промену државног и цивилизацијског наслеђа. Почетак Српске револуције представљао је оздрављење српске националне свести, толико векова убијане и сатиране. Свести да је сваки човек рођен слободан, али је свуда још увек у оковима, како је рекао Русо. И зато је порив за слободом био исувише јак, да би се од ње одустало. Дух просветитељства незадрживо се ширио Европом, промовишући разум, људску слободу и независност. Насупрот свему ономе што је била Србија вековима под Турцима. Они нису желели да се српска свест развија и богати, желели су средњовековно друштво. “Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили”, рекао је Доситеј Обрадовић. Зато Срби, мудри и стрпљиви, поставише током Првог српског устанка темеље будућих институција. Успоставља се Правитељствујушчи совјет сербски, који је био нека врста владе и имао је извршну и законодавну власт. Створена је и организована народна војска и донет први војни устав 1811. године, укинут је феудални поредак, само 15 година после Француске револуције, а у Београду је 1808. године основана и Велика школа. И зато није погрешно ако кажемо да је Први српски устанак заиста био зачетак такозване Српске револуције.

Дочекавши слободу, младу државу ваљало је уредити, правно и административно. Зато се данас, драги пријатељи, присећамо и Сретењског устава, донетог на истоименој Скупштини, 1835. године. Дужност уставописања припала је Димитрију Давидовићу, новинару и дипломати, личном секретару кнеза Милоша Обреновића. Велики патриота, родољуб, доноси својој земљи један од најлибералнијих устава тога времена, који је својим одредбама превазилазио тренутак у коме је настао. Српска револуција, од Првог српског устанка до Сретењског устава, обиловала је политичким, војним и дипломатским превирањима. Србија је делила судбину Европе чију су мапу кројили интереси великих сила. Стрпљивим приступом тадашњих владара, Србија је градила свој идентитет, и национални и државни. Не губећи наду и решеност да вековна злодела остану у тишини историје. Јер како рече Његош – „нада нема право ни у кога, до у Бога и у своје руке“, истакла је у свом говору председница Скупштине Зорица Јовић.

Венце и цвеће положили су градоначелник Врања др Слободан Миленковић, са сарадницима, заменик команданта 4. бригаде Копнене војске пуковник Миодраг Младеновић, командир испоставе Полицијске управе Миљан Петровић, начелник центра БИА Врање Милош Ристић са сарадницима, представници Градске општине Врањска Бања, делегације борачких организација, удружења грађана и основних и средњих школа.

Помен погинулима служио је митрополит врањски Пахомије са свештенством Епархије врањске.

У програму су учествовали хор Медицинске школе као и ученица Средње економско-трговинске школе Николина Петковић.