Адолесценција представља прелазно и најобимније доба човековог развоја. Адолесцент више није дете, али још увек није ни одрастао човек, између пубертета и зрелости.[Овим прелазним добом обухваћено је и безброј проблема. Бунтовно понашање тинејџера се сматра једном нормално развојном фазом у периоду пубертета. Овом темом бавили смо се у оквиру нашег серијала „Прошлост садашњост, младост“, у емисији Тинејџ бунт.

Врло често се за период адолесценције каже да је то период бурних промена. И свакако јесте, из разлога што долази првенствено до физиолошких промена, али се јављају и психолошке потребе код адолесцената које свакако утичу на то да дође и до бунтовног понашања.

„Када причамо о бунтовном понашању у периоду адолесценције, бино је нагласити управо то, да  се то понашање сматра нормалном развојном променом,али је свакако треба разликовати од деструктивног бунтовништа, које озбиљно може да угрози развој појединца.  Из ког разлога долази то тога: Помињем првенствено физиолошке промене, хормоналне, али се јављају и бројне психолошке потребе, тачније промене, па долази до те буре емоција, односно до тог емотивног испољавања, при чему  у овом периоду појединац, тј дете, адолесцент има потребу да изађе из те фазе детињства, и ту се јвља потреба за том аутономијом, да адолесцент већ има своје ја и да самостално можће да донесе одређене одлуке, рекла је Анита Петковић, психолошкиња у ОШ „Бранко Радичевић“.

Разлози бунтовништва могу да буду и неусаглашеност између дечјих жеља и потребе родитеља.

„Понекад смета ауторитет родитеља, наставника. Желимо да нас и наставници и родитељи доживљавају као равноправне њима, да нас уважавају, као и наше мишљење, каже ученица ОШ „Бранко Радичевић“ Јелена Гавриловић“

„Понекад када ми мајка нареди да очистим собу, ја то не урадим, а када ми лепо каже онда одмах урадим оно што тражи од мене, рекла нам је Хелена Стојковић, ученица ОШ „Бранко Радичевић.

„Пубертет је уствари један период у животу када дете постаје зрела особа. Ту пре свега мислим на бројне промене и физиолошке и хормоналне и функционисању појединих органа. Овде бих посебно издвојила функцију мозга. Код одраслих на пример чеони део мозга чеони део мозга је задужен за рационално размишљање. Код адолецената овај део мозга је јиш увек у развоју…рекла нам је наставница Биологије у ОШ „Бранко Радичевић, Душица Александров.

Бунтовништво може да се изрази у већој или мањој мери, али је у нјавећем броју случајева пратећа појава одрастања. Јер, адолесцентско доба је животни период у коме тинејџери воде највеће борбе сами са собом. Због тога је јако важно да их старији, слушају, разумеју и у многим ситуацијама третирају као одрасле.