Просечник или Вражији камен, међународно значајно подручје за биљке

Фото: Студио Нешко

Поред своје огромне естетске, природне и духовне вредности, предео Вражјег камена – Просечника, спада и у пределе са изузетно богатом флором и фауном, али и животињским светом.

У Студији заштите овог локалитета коју је урадио Завод за заштиту споменика у Нишу наводи се да је предео Вражјег камена и Просечника као значајан ерозивни геоморфолошки феномен мало истраживан. Детаљна проучавања овог простора вршена су у оквиру геолошких истраживања стенске масе. Геоморфолошка истраживања Вражјег камена готово да нису вршена, осим што се овај локалитет помиње у уџбеничкој литератури као значаја облик селективне ерозионе морфологије. Без обзира на то, локалитет је уврштен на списак Инвентара објеката геонаслеђа Србије у оквиру ерозивних облика рељефа под називом “Ђавољи камен“.

Први подаци о флори и вегетацији долине Пчиње, а самим тим и Вражјег камена и Просечника, потичу са почетка 20. века и односе се на врсте које је описао Лујо Адамовић у оквиру својих истраживања Србије и Македоније 1904. године. Након тога, флором и вегетацијом овог подручја бавили су се М. Величковић и И. Сољаника, а потом В. Мишић и А. Динић, описујући вегетацију клисура и кањона Србије. Интегрисанији приступ проучавању овог подручја отпочео је крајем прошлог века од стране Б. Златковића и В. Ранђеловића и других.

Фото: Студио Нешко

Долина Пчиње се сматра коридором медитеранских врста гмизаваца које свој ареал шире према северу. Са аспекта орнитофауне, подручје Пчиње, у прошлости је мало проучавано, тако да су подаци о птицама малобројни све до краја 20. века. Шире подручје долине Пчиње и околних локалитета који улазе унутар граница овог подручја били су предмет интензивних орнитолошких истраживања током последње две деценије.

Вражји камен може се сматрати једним од значајнијих флористичких локалитета у долини реке Пчиње. Сливно подручје реке Пчиње, у централном делу Балканског полуострва, представља додирну тачку хетерогених флористичких утицаја који граде сложену флору, изложену осетним утицајима егејске флоре са једне, и снажном утицају средњеевропске планинске флоре са друге стране. Из тог разлога, биљни свет овог подручја одликује прелазни карактер који се огледа у изразитој измешаности елемената флоре формиране у контактној зони два међусобно различита флористичка региона.

Анализом података којима располаже Завод за заштиту природе Србије до сада је евидентирано 267 биљних таксона сврстаних у 43 фамилије и 161 род, што чини 7,15 посто биљних врста Србије. На основу својих ботаничких вредности, присуства специфичног биљног света, локалитет Вражји камен је део међународно значајног подручја за биљке. Ту су заступљене заштићене врсте, и то строго заштићених 12 таксона, 21 заштићен, а 7 под контролом промета. Међу њима је двоштитасти шаш, ту су и ендемичне биљке, а на овом подручју евидентирано је 16 ендемичних таксона.

Фото: Студио Нешко

Стене на подручју Вражјег камена представљају пример станишта сувих силикатних камењара и сувих силикатних камењара стефчевог жедњака.

Што се тиче шумске вегетације подручје карактеришу две вегетације заједнице, прва поред реке Пчиње, а друга на брдско-планинском рељефу са одговарајућом дрвенастом и жбунастом вегетацијом.

У кориту реке заступљена је стенотопна врста црна јова, а шуме беле врбе заступљене су поред обала реке и потока и представљају примарну, пионирску вегетацију.

Што се тиче фауне водоземаца и гмизаваца забележено је шест врста из класе водоземаца и 10 из класе гмизаваца. Прелиминарна листа птица овог подручја обухвата 44 врсте, а истраживање је вршено током 2003, 2004, 2006. и 2016. године.

Фото: Студио Нешко

Вражји камен – Просечник богат је биљним и животињским светом, али још увек није под заштитом државе. Предео припада српско-балканском макрорегиону хетерогеног предеоог обрасца. Овај предео садржи елементе континуираног предела, обзиром на даљи развој становања у непосредној околини, обнову цркве Свете Богородице и пољопривредне активности. У овом конктексту, суштина органски развијеног културног предела су његове најзначајније вредности које леже у материјалним доказима њихове еволуције, у контексту природног окружења, које је утицало на њега и обликовало га.

Фото: Студио Нешко

Овај текст део је пројекта Крст на камену, који је суфинансиран средствима Општине Трговиште. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Please follow and like us:
Друштво Занимљивости Крст на камену