Једна од до данас најлепших зграда у самом градском језгру је зграда Начелства. Налази се на Тргу Републике, а грађена је од 1905. до 1907. године за потребе Начелства врањског округа. Данас је овде седиште Пчињског округа и Скупштине Града Врања. Саграђена је по пројекту архитекте Петра Поповића. Објекат је монументалних размера и грађен је у маниру српско-византијске архитектуре. Зграда Начелства била је једна од најлепших зграда тадашње Србије. Током 1997. године, зграда је рестаурирана и третира се као културно добро.

Пројектант Поповић, који је радио пројекат зграде Начелства био је одличан познавалац византијске и српске средњовековне архитектуре, те се при пројектовању и извођењу радова на самој згради ослањао на стил цркве Лазарице у Крушевцу, задужбине кнеза Лазара, у чијој је рестаурацији тих година и сам учествовао.

Како пише Мирјана Томашевић у књизи Старинске куће Врања “тордирани стубићи, полукружне нише, полукружни декорисани луци, преплетне траке и розете, најкарактеристичнији су елементи преузети из репертоара моравске декоративне пластике. Обрада фасаде изведена је у два материјала и две боје, чиме је опонашан византијски начин зидања. Једно време је у згради било седиште Скупштине општине Врање, затим и Пчињског округа. Зграда је реновирана крајем деведесетих година двадесетог века и једна је од најлепших и најрепрезентативнијих грађевина и симбол града Врања.“

Дакле, сама зграда зидана је у српско-византијском стилу, а ентеријер обилује богатством пластике и фреско сликарством.

Зграда Начелства се састоји из сутерена, приземља и спрата и грађена је као објекат са асиметричном основом, у односу на њено угаоно решење. Главни улаз је издигнут, а обрада фасаде је декоративна и подржава већ поменути, византијски стил грађења. Унутрашњост је функционална. У средишњем делу објекта се налази улазни хол са монументалним степеништем, које води до свечане сале на спрату и из кога полазе ходници за бочне трактове, где су смештене канцеларије. Ентеријер је најбогатији у свечаној сали, улазном холу и на степенишним оградама. На објекту су рађени конзерваторски радови 1997. године.

Поред самих улазних врата се налазила репродукција надалеко познатог сликара Паје Јовановића, о чему сведоче стари Врањанци.

Иначе, како стоји у Друштвеној историји Врања, Ристе М. Симоновића, Врање од ослобођења од Турака до Мајског преврата 1903. није имало пословне зграде за друштвене потребе.

“Законом о уређењу округа и срезова од 18. марта 1905. донето је више одредаба о модернизацији управне власти, али за смештај свих окружних служби није било потребних пословних просторија. Због тога се много журило с подизањем нове зграде за смештај Окружног одбора Округа врањског и зграда је била готова између 1910. и 1911. године,“ стоји у Друштвеној историји Врања.

Још тада је у овом крају Србије то била једна од најлепших зграда, а овај епитет можемо рећи задржала је и до данас. Велики сат који је постављен на згради, поред сата на Гимназији био је оријентир грађанима Врања, али и свима који кроз Врање прођу.

Симоновић даје и детаљнији опис зграде Начелства:

“Испред улазних врата лево и десно била су постављена два фењера, јер није било струје, који су осветљавали читав крај око зграде и улаз у хотел Врање. Врата Начелства била су окренута према вратима хотела Врање и нешто мало југозападно. Испод саме стрехе била је на видном простору исписана фирма “Начелство округа врањског.“ Испред зграде Начелства Округа врањског, на даљини од неких 40-50 метара према југу, а поводом двадесетпетогодишњице ослобођења Врања од Турака у Другом српско-турском рату, откривен је 7. маја 1903. Споменик палим борцима. Споменик је израдио наш познати вајар Симеон Роксандић. Пред спомеником су се сваке године 31. јануара одржавале велике свечаности у присуству многих грађана као успомена на борце пале за ослобођење Врања и околине. Иначе, споменик је у два маха, за време два светска рата, окупатор дивљачки рушио. Ако погледа с јужне стране на споменик испред Начелства и хотел “Врање“ који је подигнут 1892, пролазник добија величанствени призор и амбијент, јер су сва три објекта складно у центру града подигнута, подједнако удаљена од периферије Врања. Хотел “Европа“ подигнут после 1878, хотел “Врање“, зграда Начелства, зграда првостепеног суда Округа врањског (где је данас Општински суд), више старих приватних кућа и разне махале и сокаци пуни јавних чесама и бунара били су објекти који су пре 1915. и између два рата представљали старо Врање.“

Сви велики друштвени догађаји у Врању управо су се одвијали испред зграде Начелства, како политички и изборни, тако и објаве рата, мобилизације и друге акције.

У овој згради до 1927. године био је смештен Окружни одбор Округа врањског, 1929. године овде је било седиште комесара врањске обласне самоуправе. Пред крај лета 1912. у згради Начелства Округа врањског боравила је и ту се дуже задржала Врховна команда Српске војске. Она је ту припремила и детаљно разрадила план Краљевине Србије о прихватању првог Балканског рата који је наметнула Турска царевина. Од 1931. до 1941. Срески суд је држао просторије овог објекта. Током Другог светског рата, 1944. године у зграду се уселио Окружни народноослободилачки одбор, као највиши орган власти за град Врање и околне срезове – данашње општине Пчињског округа. У то време у зграду се уселила и Команда врањског војног подручја. Окружни одбор реформиран је 30. априла 1947, а у зграду је усељен Срески народни одбор Среза Врање и остао је ту као највиши орган власти до 1962. Након тога у овој згради био је Народни одбор Општине Врање, као највиши орган за град Врање и врањску општину, а од 1965. до данас у згради је Скупштина општине Врање, као највиши орган власти за Град Врање и Врањску општину,

Зграда Начелства је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Ниш. Један је од ретких сачуваних објеката овога стила у Србији.