Дан ослобођења Врања од Турака обележава се сваке године у спомен на 31. јануар 1878. године када је Шумадијски корпус под командом генерала Јована Белимарковића победоносно ушао у Врање и ослободио га од вишевековне османске владавине, због чега се тај датум обележава и као Дан ослобођења Врања од Турака. У оквиру обележавања 31. jануара, Дана града, испред Споменика ослободиоцима Врања од Турака 1878. године, одржан jе комеморативни скуп на коме jе говорио градоначелник Врања, др Слободан Миленковић.

„Окупили смо се и ове године крај симбола отпора једног народа, како бисмо обележили 148. годишњицу од ослобођења Врања од Турака. Симбол отпора, „Чика Мита“, пркосно одолева времену, подсећајући нас на завештање наших предака, на њихов аманет да се слобода чува и брани. Споменик незнаном ослободиоцу, кога су Врањанци одмила назвали „Чика Мита“, није обележје намењено конкретном јунаку. То је споменик свим војницима који су Врању донели слободу, након најмрачнијег периода у нашој историји, након више од четири века.

Градоначелник Врања др Слободан Миленковић

Роксандићево дело краси овај трг већ 123 године. Рушен у оба светска рата од стране Бугара, тешко оштећен, без леве руке у којој држи пушку, тихи херој и даље поносно гледа на Врање, симболизујући пркос и снагу малог народа на Балкану. Решеног да своју земљу одбрани и сачува од свих оних који на Србију гледаше као на парче земље, које ваља покорити и уништити.

Гледајући Чика Миту, замишљамо хладни јануар 1878. године и најважније битке за ослобођење нашег града од вишевековног ропства. Попут оних одлучујућих, код Ранутовца, односно код брда Чаврљуга. Прве су у варош ушле јединице Добровољачког корпуса и одреда Радомира Путника, који је наставио да гони ужаснуте Турке на југ, па је Бујановац ослобођен већ наредног дана, а Прешево и Трговиште дан касније.

Ослободилац, генерал Јован Белимарковић ушао је у Врање 31. јануара, нешто после поднева. Град је био окићен ћилимима и заставама, на опште одушевљење мештана. Био је дочекан како и доликује, а и касније је остао омиљен међу Врањанцима.

Генерал Белимарковић донео је слободу Врањанцима, након 422 године, седам месеци и 17 дана.

У борбама за ослобођење вароши, српска је војска заробила скоро 1700 турских војника на челу са Расим-пашом и 48 официра. Турци су у покушају да одбране своје положаје изгубили 630 војника, уз 1.236 рањених, док је српска војска имала 122 погинула и 229 рањених војника и официра. Вишедневне борбе за ослобођење Врања имале су значајно место у двогодишњем српско – турском рату. Не само због тога што су српски батаљони и добровољачки одреди били бројчано мањи, већ и због саме тактике и доказаног јунаштва.

Наш “Чика Мита” управо сведочи о времену срчаности и родољубља, када је Србија сазревала као млада европска држава, утемељена на принципима слободе и суверености. На принципима који су нас одредили и утабали пут развоја и просперитета. У деценијама које су уследиле, српска се држава развијала и напредовала, као респектабилни део породице европских народа. Наш је европски пут вишевековни, током којег смо баштинили и даље то чинимо, основне постулате савремених, модерних држава. У темеље нашег друштва уткани су крв, сузе и зној наших хероја, који нас обавезују да слободу и независност бранимо по сваку цену. Јер како Алекса Шантић пише: “И свуда гдје је српска душа која, тамо је мени отаџбина моја, мој дом и моје рођено огњиште”, истакао је градоначелник Миленковић.  

Венце и цвеће положили су градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, саветник председника Републике Дејан Савић, командант Четврте бригаде Копнене воjске генерал Грујица Вуковић са сарадницима, народни посланици Горан Николић и Драган Николић, начелник Пчињског Управног округа Срећко Пеjковић, председник градске општине Врањска Бања Драган Сентић, председница општине Трговиште Наташа Манасијевић и народни посланик Ненад Крстић, делегације из Требиња и Бања Луке, почасни конзул Републике Србије у Северној Македонији Михајло Филев, делегације Куманова и Криве Паланке, градских општина Чучер Сандево и Илинден из Северне Македоније, представник Срба у Северној Македонији Саша Богдановић, начелник Полициjске управе Саша Недељковић са сарадницима, начелник Центра БИА Милош Ристић са сарадницима и представници борачких и удружења грађана.  

Парастос погинулим ратницима служио jе  владика липљански Доситеј са свештенством Епархије врањске.

У пригодном  програму учествовали су Мешовити градски хор, Музичка школа ,,Стеван Мокрањац“ и преставници Позоришта ,,Бора Станковић“.