Православна црква и верници у недељу славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познат под именом – Петровдан.
Ова двојица свеца се празнују заједно, јер су пострадали на исти дан, а Петровдан се сматра једним од 15 највећих хришћанских празника.
Свети апостоли Петар и Павле се сматрају првим проповедницима хришћанске вере.
Заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство.
Свети апостол Петар се сматра једним од најоданијих следбеника Исуса Христа, а речи: “ Ти си Христос син бога живога“, записане су у Јеванђељима.
– Као што је Господ Исус Христос рекао, „идите и научите све народе крстећи их у име Оца, Сина и Светога духа“.
То су заправо, Свети апостоли Петар и Павле радили – истиче Јован Трајковић, свештеник Епархије врањске.
Петар је као епископ провео седам година у Антиохији и тада је за следбенике Христовог учења настао појам хришћани.
Павле се пре крштења звао Савле, а након крштења узима име Павле и проповеда хришћанство на већем подручју Медитерана.
– Петар је био један од дванаесторице ученика Исуса Христа, док је Павле био гонитељ Цркве Христове.
Међутим, на путу за Дамаск да гони хришћане, њему се Господ јавио, обасјала га је светлост и остао је слеп.
Господ се јавио пророку Ананији и рекао му да крсти Савла, што је било Павлово право име – напомиње свештеник Јован Трајковић.
Свети апостоли Петар и Павле скончали су овоземаљски живот заједно у Риму, Павлу је одрубљена глава, а Петар је разапет на крст наопачке.
На иконама су ова два свеца представљена заједно – Петар држи кључеве у руци, а Павле мач.
– Апостол Петар држи кључ зато што је сам Господ Исус Христ рекао „ти си Петар и на том камену сазидаћу цркву своју“, зато што је заправо он први од апостола и први је постао епископ.
Свети апостол Павле држи мач зато што је од мача пострадао, а пре тога је био прогонитељ хришћана – појашњава наш саговорник.
Према народном веровању, на Петровдан се не иде у поље и не почињу се тешки пољопривредни радови, а нарочито се не упрежу коњи у кола.
На овај дан се завршава вишедневни Петровдански пост, а сама слава Петровдан се слави са мрсном или посном трпезом, све у зависности да ли „пада“ у среду или петак када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.
У ово време дозрева и древна сорта јабука, која се по празнику назива „петровача“ или на југу Србије„петровка“. Често се на трпези на Петровдан налази и колач спремљен управо од ове сорте јабука.
