
Данас Српска православна црква и њени верници славе Светог Георгија, једног од девет великомуничка и првих страдалника за хришћанску веру. Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код Срба. Бројни су обичаји такође везани за овај празник, а најкарактеристичнији су они који су се до дан данас задржали код припадника Ромске националне мањине.
Роми деценијама уназад Ђурђевдан обележавају на себи својствен начин. Бројни су обичаји везани за овај дан, и док су се неки временом изгубили, многи су и остали до данашњих дана. Ипак, број оних који славе на Тргу Бакије Бакића ове године био је знатно мањи у односу на претходне.
Оно што је обичај од давнина јесте да се ујутро одлази на реку, као и на бунар где се пале свеће, кажу наши саговорници из Горње Чаршије. На реци се обавља купање и кићење цвећем. По повратку следи дружење, песма, игра, а такође су и сви домови окићени на овај празник. Некада је славље трајало по три дана, док је данас мало скромније.
-Свака кућа, свако двориште, све је било украшено, све је било свечано, имали смо касетофоне, музика цео дан, а славље је трајало и по три дана, каже Кадрија Силистаревић.
-У пет сати већ смо били у реци, оперемо се, очистимо окитимо, дођемо на трг игранка је трајала такорећи до ручка, онда свако иде својој кући, руча, поподне се обилазимо и поново поподне игранка и сви долазимо опет овде, додаје Најдан Кусић.
Посебно место у обележавању овог празника код Рома имају и покојници, те се тако до пре неку годину на Трг износила храна за покој душе преминулих, док се сада тај обичај већ изгубио, с обзиром да већ сутрадан излазе на гробља својих преминулих предака и тамо носе храну.
Ипак, упркос осипању становништва, задржао се обичај припреме Ђурђевданске трпезе. Обавезна је чорба, као и јагње, и док су се некада надметали ко ће за Ђурђевдан купити веће и боље јагње, данас се и тај обичај помало изгубио.
-Раније смо се такмичили, окачимо јагње, па гледамо ко има веће, а неко купи по неколико, па то је било право такмичење, а сада је другачије, подсећа се Златко Демировић.
За овај празник посебно се детаљно чисте домови, одлази се у госте, дружи и весели до касних сати, а славље траје и по три дана.
За Роме обележавање овог празника има посебан значај у очувању њихове културе, традиције и идентитета. За овај празник родбина и деца долазе чак из иностранства, како би били са својима на Ђурђевдан.
Иначе, овај празник везује се за почетак новог годишњег циклуса, буђење и обнову природе, за љубав, радост и нове годишње планове.

