Данас се у целом свету обележава 16. октобар, Светски дан хране.
Циљ је информисање јавности о изазовима за обезбеђивање довољних количина безбедне и квалитетне хране за све, као и могућностима за решавање проблема глади у свету, али и да се истакне важност правилне исхране у очувању здравља.
Неправилна исхрана представља фактор ризика за настанак бројних обољења, пре свега масовних незаразних болести, као што су кардиоваскуларна обољења, малигне болести или дијабетес, а повезана је и са високим крвним притиском, повишеним масноћама у крви и са гојазношћу, указује др Марија Накић из Центра за превенцију здравља Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Врању.
– Децу од најранијих дана учимо да у исхрани треба што више да буду заступљене житарице, а предност треба да дајемо интегралним врстама житарица.
Треба имати што више воћа и поврћа, а предност треба дати сезонским врстама воћа, које расту у нашем окружењу.
Поред тога, саставни део наше исхране треба да буду и намирнице у којима се налазе градивне материје, као што су месо, млеко и јаја, па се ту даје предност белим врстама меса и риби – истиче др Накић.
Истраживања показују да су наше навике везане за исхрану неадекватне у свим категоријама становништва.
Пре свега, ту је нередовност оброка, затим недовољан унос воћа и поврћа, недовољна количина рибе у исхрани, као и превелике количине белог хлеба, наводи наша саговорница.
Због тога, децу треба од најмлађег узраста треба навикавати на здраве навике у исхрани, јер је познато да навике усвојене у најранијем периоду живота, остају трајно код човека.
– У току дана би требало да имају три главна оброка и две главне ужине.
Карактеристично је, нарочито за адолесцентски период, прескакање доручка, који је веома битан, а оброци се више базирају на брзој храни која се купује на киосцима.
Ту је и виши унос грицкалица и све оно што сматрамо мање пожељним и што би требало избегавати у исхрани – каже др Накић.
Поред избора намирница у исхрани, за добро здравствено стање организма је веома битан и начин њихове припреме.
– Храна треба да је претежно кувана, а што мање пржена и на тај начин, када узмемо у обзир да се редовно хранимо, да је избор намирница правилан, да је количински умерен и да је храна припремљена на адекватан начин, можемо да очекујемо да чинимо нешто за себе, да сачувамо своје добро здравље и спречимо настанак болести – закључује др Марија Накић.
Уз правилну исхрану, за добру здравствено стање сваког организма је неизоствана и физичка активност, указује др Накић.
Наша саговорница додаје да је у процесу подизања свести становништва о важности правилне исхране веома важна мултисекторска сарадња здравствених радника са просветним радницима, породицом, као и медијима.
Само тако имамо шансу да, на дуже стазе, смањимо лоше навике у исхрани и да усвојим здраве стилове живота који су предуслов боље здравствене слике становништва.
