Сваки нови корак у развоју код деце са аутизмом захтева време, стрпљење и много понављања. Стручњаци указују да је важно реаговати што раније, јер се уз континуиран рад детету може помоћи да развија комуникацију, моторику и социјалне вештине. Свако дете је различито, па ће тако и напредак зависити од  јединке, али се са континуираним радом могу остварити изузетни резултати.

Не постоји један приступ у раду са децом из спектра аутизма. Начин рада прилагођава се сваком детету понаособ и његовим могућностима. Најважније је направити правовремени први корак. Рана процена и укључивање у третмане могу бити значајни за развој детета. Већ у развојном саветовалишту могу се уочити први знаци да дете касни у некој од области развоја.

-И кад се посумња, од тог тренутка се укључује у свакодневне, да кажем, третмане. Третмане олигофренолога, третмане логопеда, редукације психомоторике, сензорне интеграције. Пиктограм, хипотерапија, хидротерапија, све то њима потребно и све то њима прија да би могла да се створи једна, да кажем, једна основа, један терен за, како је то нама пре 15 година објаснио, Ранко логопед, код ког смо ишли на дигиталну манипулацију, да створимо, да обрадимо земљиште, да га припремимо за учење. Све те терапије не дају одмах, да кажем, резултате, него то мора да буде континуирано из дана у дан, укључујући и спорт, и радионице, и музикотерапију, и све то примењивати код куће у недељу, опет, кажем, 24 кроз 7, каже Данијела Савић, председница Удружења’’Говори гласно’’.

Данас је све више деце са аутизмом, а сваки поремећај у кашњењу ставља се у спектар аутизма који је недовољно истражен.

У раду са децом из овог спектра најважније је понављање. Чак и понављање обичних радњи детету помаже да постепено разуме шта се од њега очекује. Потребно је и стрпљење, јер се резултати не виде преко ноћи. Зато је, поред стручне помоћи, неопходан континуитет у раду код куће, јер се сваки научени корак гради на оном претходном.

-Кад се они устале, милион пута кад поновите једну радњу, да седне, да устане, схватиће дете шта то значи. Јер обично аутизам прати, не само непроговарање и никаква комуникација, већ то разумевање. И кад крене разумевање, кад крене та моторика и ти покрети, будете упорни и са пуно љубави и видите да је то научено, онда идемо даље, поручује Савић.

Оно што данас понављамо безброј пута, сутра може постати самостална вештина. Зато је важна рана подрушка, стручан рад, истрајност и разумевање породице. Стрпљење и континуитет су на овом путу најважнији сапутници.