Из штампе је изашао први роман учитељице Александре Љубић који носи назив “Под старом липом“. Ауторка је писала о завичају, о успоменама, али поред биографских, унела је и фиктивне моменте, па се роман не може дефинисати као аутобиографија. Ипак, покушала је да оживи моменте којих се радо сећа, или због којих жали. Ова књига је позив свима да застанемо у јурњави и погледамо око себе и у себе, истакла је ауторка. Роман садржи и сегменте на дијалекту, издавач је УСУД Ава Јустин, а штампање књиге финансијски је подржао Град Врање.
Роман “Под старом липом“ враћа у завичај, у загрљај природе и топлину дома. Иако није рођена у Пољаници, већ у Београду, Александру од малена вуче љубав ка крају одакле је њен отац. Тренуци проведени код баке и деке на селу остали су вечно у њеном сећању и души и увек се радо враћала овде. У јурњави за студијама, животом, престоницом, сматра да је јурећи повратно и пролазно, пропустила неке моменте који се више не могу вратитит.
-Да негде застанемо и да размислимо о томе где смо, шта је то испред нас, шта је иза нас и да некада не видимо да нам неке ствари одмичу и да нема повратка. Можда ја сетно звучим када све то кажем, али верујем да сви ми имамо неку нашу липу, није буквално липа, можда није ни дрво, али свакако је неки део који смо ми можда потисли, а носи дубље емоције од онога што смо ми спремни да признамо, каже учитељица Александра Љубић.
Ауторка је из главног града дошла у родно место свога оца и ту засновала породицу и отпочела нови живот – заправо она каже да то за њу није нови живот, већ повратак кући.
Роман има неке аутобиографске елементе, али није аутобиографија.
-Ја сам узимала делове себе и те делове своје неке емоције, мисли, и оно што сам преживела сам уткала у тај роман. Не могу да кажем да је аутобиографски роман, али оно што свакако јесте, јесте да има много тога што сам ја доживела, заправо Љубица. она јесте била моја бака, међутим овде сам ја више Љубица, у некој жељи да се родим у Пољаницци и да кренем из Пољанице неки свој живот, додаје Љубић.
У роману има и дијалекта, а ауторка каже да јој је циљ да застанемо, успоримо и погледамо у себе, а роман је уједно и позив онима који не знају о каквим се крајевима ради, да дођу и посете пределе Пољанице.
-Дакле, није ово само позив људима са југа да читају, ја бих волела сви да прочитају, он је читљив и буквално се чита за један дан, а верујем да ће свако пронаћи део себе у томе, истиче Љубић.
Дизајн и илустрацију корица радила је ауторка. Књигу је издало Удружење слободних уметничких душа “Ава Јустин“ Врање, а штампање књиге финансијски је подржао Град Врање.
