Новица Цветковић је рођењем Крушевљанин, а срцем и пребивалиштем Пољанчанин. Највећи део свог радног века је провео као лаборант у Здравственој станици Власе, захваљујући чему је упознао тамошње људе и цео крај.

Последњих 13 година на друштвеним мрежама Новица објављује све оно што се дешава у Пољаници, тако да је постао најважнији хроничар тог краја, на чему ће, каже, радити и током предстојећих пензионерских дана.

Новица Цветковић је рођен и одрастао у Крушевцу. Након завршене средње медицинске школе, на одслужење војног рока је дошао у Врање, што му је одредило даљи животни ток.

Војску је служио у Гарнизонској амбуланти у нашем граду, а након повратка у Крушевац, јавио се на оглас за радно место лаборанта у Здравственој станици Власе, где је остао наредне 42 године.

Сада, на питање одакле је, одговара „из Пољанице“, јер се саживео са овим крајем и људима у њему.

Захваљујући свакодневном контакту са Пољанчанима, бележио је фото апаратом људе и догађаје и све то годинама објављује у веома популарној фејсбук групи „Пољаница и Клисура“.

– За све ово време, обишао сам многе куће и пацијенте. Ми се граничимо са пет општина, обилазио сам све до Трстене косовске.

Сликао сам све што сам стигао и у компјутеру имам преко 100 хиљада фотографија.

Објављујем их најчешће у групи „Пољаница и Клисура“ која има 8 хиљада чланова, иако цела Пољаница нема ни хиљаду становника – каже Новица.

Чланови групе су многи од оних који су овај крај напустили привремено или трајно, али са занимањем прате оно што се у Пољаници дешава.

Захваљујући овој фејсбук групи, каже наш саговорник, многи су пронашли своје рођаке или упознали неке за које раније нису знали.

Многи му из далеких земаља пишу и питају за људе и села у родном крају, тако да је Новица њихова једина веза са завичајем.

Захваљујући томе што познаје готово све Пољанчане, Цветковић је, у неку руку и наш колега, јер је отворен за сарадњу са новинарима, а са колегама из наше куће је радио на многим емисијама, од којих истиче ТВ серијале „Лавиринт“ и „Компас“.

– Знао сам људе, где треба да одемо, које породице да посетимо, ишли смо свуда где је требало, на линији са Косовом, пешице, колима, џиповима, тракторима…

Драго ми је да су то веома лепе емисије, које могу да се погледају на Ју Тјубу – каже Новица.

Рад у руралним срединама је веома специфичан, јер тамо ниси само здравствени радник, већ, понекад и једина веза са државом и светом, указује он.

Учествовао је и бројним хуманитарним акцијама, јер у сиромашном крају где живе претежно старији људу, свака помоћ је добродошла.

– У граду је лако доћи до доктора, међутим, у селу, некада смо завејани снегом и по четири дана и тада смо ми и доктори, сестре, лаборанти, болничари и све друго – наводи Цветковић.

Од пре неколико дана, Новица је званично у пензији. Колеге су му приредиле испраћај пун емоција, због чега је, каже, још увек под утиском.

Ипак, кад год им буде потребна нека помоћ, биће им на располагању. А посао хроничара Пољанице, који обавља са љубављу и поштовањем за људе овог краја, наставиће да ради, како би се сачували драгоцени трагови живота овог дела Србије, у којем је, нажалост, све мање становника.