Враћају се људи књизи, могао би да буде наслов ове наше приче и поред јаке конкуренције у виду дигиталних технологија. Из године у годину повећава се број чланова Библиотеке, а све то захваљујући већим улагањима, добрим, разноврсним и актуелним насловима.
Дужи школски распуст и хладни дани почетком ове године, довели су већи број читалаца у врањску Библиотеку, која није гасила рад огранака. Но, то није само сада тренд, каже директор ове установе Зоран Најдић и додаје да је током претходних година забележен повећан број чланова.
– И ове године бележимо раст броја корисника, није велики, али је битно да није пад. Приближили смо се бројци од 4.000 корисника, што је изузетно. Само овде у централном одељењуе имамо 2.091 корисника у 2024. години. Програмска политика је уродила плодом, као и набавна политика. Прошле године смо набавили нове наслове у висини од милион и 700 хиљада динара. Ове године имамо и повећан буџет од локалне самоуправе за нове наслове, каже директор Зоран Најдић.
Повећана улагања у библиотечки фонд, програмски избор, актуелни наслови, све је то утицало да се људи враћају књизи и да има за свакога по нешто. Нови наслови се равномерно дистрибуирају у све огранке, како у граду тако и у селима, истиче Најдић. Имају чланове који и по стотинак књига годишње позајме.
-Узела сам “Демијана“, од Хермана Хесеа. Волим да читам дела Гијома Мусоа и Сидни Шелдон, то и препоручујем, каже једна читатељка.
Укус врањског читаоца не разликује се много од укуса српског љубитеља књиге. Примат држи популарна књижевност, то је тај феномен у овом тренутку, каже Најдић.
-Најчитанија књига прошле године код нас је “Изгубила сам себе, на твојим уснама“, Весне Дедић. Ми, осим наше програмске политике, не можемо да утичемо много на то. У питању су аутори који су веома медијски експонирани и то је повратно.
Ипак, истраживања показују да се људи све више враћају класицима, а доказ су и претраге на интернету. Прошле године је забележ и један феномен.
-Књига из 1996. је Давида Албахарија “ Мамац“ је била једна од најтражених, забележила је доста поена.
Давид Албахари, преминуо је прошле године, па је можда и то био разлог веће тражње, но и ми имамо препоруку и то живих писаца,а то су Муракамијева “Норвешка шума“ и за љубитеље Грчке и Солуна “Нит“ Викторије Хислоп.