У оквиру серијала Sorry, lakše je uz Montesori, из уторка у уторак се упознајемо са методом Марије Монтесори, која је, слободно можемо рећи, темељ многих савремених наставних метода. Педагошкиња је установила универзалне фазе развоја, а оно што је основна карактеристика њене методе јесте потпуна слобода деце у настави, самостално истраживање и самокорекција, а све то могуће је само у подстицајном окружењу.
Савремена школа захтева савремену наставу, са циљем да се формира целовита особа, ученик који успешно и лако стиче, али и примењује стечена знања, који је самосталан и самосвестан, промишља, посматра, уочава везе међу предметима и појавама. Да би просветни радник утицао на развој целовите личности детета, он мора мало да побегне од традиционалне наставе, где је учитељ само и искључиво предавач. Једна од метода у раду са децом о којој мало знамо, а која се у Европи успешно примењује више деценија, је метода Марије Монтесори. Са отварањем првог кабинета са Монтесори материјалом у Врању већа пажња усмерена је на овај метод, а све су чешћа питања ненаставног особља о томе ко ја заправо Марија Монтесори, чија се метода рада заснива на слободи сваког детета.
-У савременим методама наставе може се препознати доста тога што почива заправо на педагогији Марије Монтесори, тако да је она у сваком времену савремена, каже Марија Дејковић, асистенткиња на Педагошком факултету.
Монтесори је схватила да деца која проводе време у окружењу које је осмишљено да подржава њихов природни развој имају моћ да сама себе образују. Она је седам година након отварања прве Дечје куће за образовање малишана, написала: „Нисам ја измислила методу образовања, ја сам само дала некој малој деци шансу да живе.“
-Деца су показивала исте, ако не и боље резултате него у редовној настави и она је након дугогодишњег рада увидела да постоје неке универзалне фазе развоја код сваког детета. Своја сазнања примењивала је у целом свету, додаје Дејковић.
Готово да нема иновативног модела наставе чије се основне поставке не могу препознати у педагогогији Марије Монтесори. Ипак, њена педагогија до данас је неприхваћена.
