Са падом дневних температура појачано је грејање просторија, а то са собом доноси и већу опасност од пожара. Током прве две седмице ове године, било је знатно више посла за Ватрогасно-спасилачки батаљон у Врању.
Од почетка нове 2025. године, припадници Ватрогасно-спасилачког батраљона у Врању имали су пуне руке посла.
За протекле две седмице, ова јединица бележи већ 22 интервенције, што је знатно више него у истом периоду прошле године, каже командант Ватрогасно-спасилачког батаљона у Врању, Дејан Станојевић.
– Најчешће се радило о пожарима на димоводним каналима.
Како су пале температуре, људи су почели интензивније да ложе, а нису сви очистили димоводне канале, како не би дошло до запаљења.
Имали смо и пар интервенција на грађевинским објектима, на територији општине Бујановац је баш на Бадње вече изгорела кровна конструкција једне куће – прецизира Станојевић.
Поред димњака, опасност од пожара вреба и од других грејних тела, као и од неисправних електро-инсталација.
– Сви уређаји, почев од пуњача телефона, преко клима уређаја, до ТА пећи могу бити узрок пожара и сви они користе продужне каблове.
Стога бих упутио апел грађанима да на продужним кабловима за све ове уређаје не треба да штеде новац.
Треба куповати само оне каблове са одговарајућим сертификатом, они јесу скупљи, али ту не треба штедети, јер свака уштеда може скупо да нас кошта – поручује командант врањских ватрогасаца.
Такође, важно је и да клима уређаје не остављамо укључене уколико се ниједна особа не налази у том објекту, наводи Станојевић.
Пуњаче за телефоне треба обавезно вадити из утичница, јер они врло често могу бити узрочник пожара.
Ватрогасци-спасиоци су увек приправни да прискоче у помоћ људима који живе у тешко приступачним подручјима округа.
Прошле седмице, због снежних наноса, помогли су медицинској сестри бујановачке Хитне помоћи да укаже помоћ пацијенту у завејаној Јабланици код Прохора Пчињског.
– Уколико некоме треба било каква помоћ, достава хране или лекова, може да позове Службу за ванредне ситуације у Врању, која има комплетну социјалну карту свих домаћинстава у руралним срединама, или на телефон 193.
Што пре позову, то ћемо им пре помоћи, да последице буду што мање – поручује Дејан Станојевић.
