Млади у комуникацији користе паралелно и ћирилицу и латиницу, док су институције у обавези да у званичној кореспонденцији користе ћирилично писмо, каже Лука Трајковић, координатор Канцеларије за младе. Ћирилица ће се изборити за место које јој припада, сматра он.
У времену дигиталних комуникација на глобалном нивоу, ћирилица се бори за место које јој припада.
Млади, којима је свет електронске комуникације ближи него старијима, подједнако користе оба наша писма, наводи Лука Трајковић, координатор Канцеларије за младе Врање.
Он указује да је у званичној комуникацији, употреба ћириличног писма одређена Уставом и законским прописима.
– Институције морају да користе ћирилицу и ми своје мејлове и документа пишемо ћириличним писмом.
Са друге стране, фирме немају ту обавезу и могу да користе друго писмо – каже Трајковић.
На друштвеним мрежама, комуникација је, што се писма тиче, на нашем простору подељена.
– Ситуација је подељена, пола – пола. Нека листа користе ћирилично писмо, други користе латиницу.
То зависи од особе, шта више преферира, да ли ћирилицу или латиницу – наводи наш саговорник.
И поред тога што трпи доминацију глобалних утицаја, ћирилица има сигурну будућност, сматра Координатор Канцеларије за младе Врање.
– Ја мислим да ће се ћирилица изборити за своје место и за сада се бори супер – закључује Лука Трајковић.
