На територији Општине Бујановац велики је број планинских села, која у овим зимским данима буду буквално завејана, те се до њих не може доћи ни теренским возилима. Мештани ових крајева често су старија лица, којима је потребна здравствена нега и помоћ, а она не изостаје захваљујући залагању и упорношћу медицинских радника Дома здравља у Бујановцу.

Милена Николић је медицинска сестра која преко 18 година ради у Служби кућне неге у Дому здравља у Бујановцу. Пажњу јавности привукла је пре неколико дана, када су на друштвеним мрежама освануле фотографије Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова, на којима ватрогасци-спациоци теренским и атв возилима превозе Милену до удаљених сеоских домаћинстава у Јабланици, близу Прохора Пчињског, како би пацијетима указала неопходну помоћ.

-Кућно лечење дневно има од 40 до 60 посета, наш терен је веома разуђен, углавном је брдски, нарочито према граничном прелазу Прохор Пчињски, граница са Северном Македонијом и са административном линијом према Косову и Метохији. То је најзабаченији и најнеприступачнији терен, посебно у зимским условима, с обзиром да имамо два путничка возила, а теренско немамо. Често нам је потребна помоћ, мада ми први пут користимо помоћ Сектора за ванредне ситуације, углавном смо се сналазили, договарамо се са пацијетима, одлазимо пешака, или када се време поправи, ако није хитно, али овога пута је заиста било потребно да се изађе у сусрет пацијенту, каже медицинска сестра Милена Николић .

Ово није једини овакав случај кроз дугогодишњи рад у овој Служби. На првом месту је пацијент, истиче Николићева, а не мало пута пешака је по снегу прелазила по неколико километара да би дошла до оних којима је кућна нега неопходна. Каже да свој посао не би мењала ни за шта на свету, а да су јој највећа награда захвалност пацијената и озарена лица сваки пут када по снегу и зими стигне до њих. Реч је углавном о старијим људима, који, не мало пута, живе сами, па им свака посета и размењена реч много значи.

-Мој мотив је љубав према овом послу, да није тако не бих била ту где јесам преко 18 година, додаје Николићева.

Николићева поручује млађима да не теже увек по сваку цену да у свом професионалном развоју иду лакшим путем, већ да би сви прво требало да се опробају у једној оваквој служби, да би усавршили свој рад, а можда се, као и она, пронађу баш на оваквом месту.