Представа „Мартин удио“ Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке се бави страдањем и тешком судбином људи са простора Лике и Босне и Херцеговине, али без мржње, реваншизма и тражења непријатеља, већ напротив, са дозом оптимизма, рекао је у интервјуу за РТВ Врање редитељ овог комада, Никола Бундало. 

Због тога је ово једна универзална прича о породици и потрази за идентитетом, каже редитељ представе којој је публика 46. Бориних позоришних дала изузетно високу оцену: 4,96.

Комад „Мартин удио“ настао према истоименом роману Сање Савић Милосављевић је породична сага која прати судбине неколико генерација једне шире породице.

Њихове судбине се мешају и преплићу кроз разна, претежно трагична дешавања на простору бивше Југославије.

Редитељ Никола Бундало истиче да се ради о причи коју практично сви протагонисти комада имају у свом непосредном или посредном искуству, али да нису желели да то буде приповедање у којем све боли, већ је заједничка жеља била да на крају то буде квалитетан уметнички производ.

Да су у томе успели, доказ је изузетно позитивна реакција и изузетно висока оцена врањске публике.

– У Бањалуци смо имали малу трему од те, да кажем, искрености и истинитости — да ли ћемо то уопште добро приказати или ћемо деловати лажно.

А онда, када смо пробили тај лед, занимало нас је како ће уопште публика реаговати негде ван Крајине, ван нашег поднебља, да видимо како она комуницира са људима који нису са нашег локала.

Тако да ми је посебно драго што смо дошли у Врање, првенствено што смо на овом фестивалу, јер нисмо могли ни сањати да ће публика имати овако добре реакције и да ћемо наићи на овако добар пријем – истиче Бундало.

„Мартин удио“ није прича искључиво о страдању или трагедији, већ је то ово представа о породици, о потрази за идентитетом, о копању по себи и својим коренима, са оптимистичним углом гледања.

– Поготово због тога што сам ја неко ко је рођен после рата, а мој колега који је са Сањом радио као драматург био је беба у избегличкој колони.

Мислим да ми због тога имамо одређени отклон. Наша исконска жеља јесте да се те ствари не забораве, али да на то не гледамо са мрачне стране, него оптимистично, и да тражимо неки срећан крај – каже редитељ.

У процесу рада, постојала је опасност да комад склизне у патетику и да постање ламент над судбинама људи о којима прича.

То би, наводи редитељ, појефтинило борбу и преживљавање тих, такозваних малих хероја, због којих се и памте та времена.

– Зато смо хтели, пре свега, да избегнемо патетику и да представи не дамо тон дневне политике.

Заиста ни једне секунде нисмо хтели да упиремо прстом, да тражимо неког непријатеља, или да наступамо из позиције мржње и реваншизма, говорећи како је нама неко нешто скривио.

Ово је једноставно прича о нама, о нашим судбинама и о томе како се ми са тиме носимо каже Никола Бундало.