Преко пута Саборног храма у Врању, у близини кружног тока и споменика посвећеног жртвама бугарских окупатора, на углу улица Вуле Антића и Жикице Јовановића Шпанца, на адреси Вула Антића 1, истиче се аутентична грађевина, породична кућа покојних Славољуба и Марије Костић, познатих врањских лекара, као и њихових потомака.
По архитектонским обележјима и карактеристикама види се да ово здање има дугу историју. Према доступним подацима кућа је сазидана 1907. године. Сазидао је Тома Зафировић, богати кројач и народни посланик. О томе сведочи монограм бившег власника у гипсаном амблему.
Према казивањима Срђана Станковића са Педагошког факултета у Врању, који годинама чува и сакупља податке о старом Врању и грађевинама, Тома Зафировић је држао кројачку радњу у Врању пре Првог светског рата. У његовој радњи радило је неколико десетина мајстора кројача, што је Зафировића у оно време чинило врло угледним Врањанцем. Био је врло богат и поштован грађанин. Кућа се у време градње, а чак и данас, сматра најлепшом, или једном од најлепших у Врању. Према информацијама којима располаже Станковић у овој кући је у пар наврата боравио и краљ Петар први Карађорђевић.
Градитељ куће, Тома Зафировић, био је народни посланик као члан Радикалне странке. Иначе и сам потиче из старе врањске породице. “Његов деда је чувени Хаџи Јовче, кога су Турци 1852. године одвели у Ћутаји у малој Азији и тамо утамничили, где је убрзо и умро. Тома Зафировић је пре окупације био тешко болестан, али то није спречило Бугаре да га ухапсе. Бугари су га, заједно са групом угледних Врањанаца, убили 30. јуна 1916. године,“ каже Срђан Станковић.
Након ослобођења кућу је купио трговац Таса Стајић, син чувеног Томе Стајића, најбогатијег Врањанца. Таса није становао у кући, већ ју је 1933. године продао Лазару Костићу из фамилије Влашчики, који је такође био трговац и гросиста.
– Да напоменем да је син Томе Зафировића, Риста, био ожењен Руском, ћерком Мијајла Стајића и унуком Томе Стајића, додаје Станковић.
И породица Костића дуго није живела у овој кући. Чудан сплет околности довео је до тога да се породица покојног Славољуба Костића после тридесет година усели у свој дом. То су била ратна догађања, која увек доносе зло и неправду.
У овој кући за време Балканских ратова била је смештена резиденција краља Србије и главна војна команда, а за време Другог светског рата кућа је била седиште Бугарске народне банке. Према неким подацима овде се једно време налазио и Дом здравља.
Кућа се и данас издваја својом архитектонском композицијом. О њој је у књизи Старинске куће Врања писала Мирјана Томашевић, која наводи:
“Детаљи, декоративни елементи класичног стига су са истанчаним укусом и доприносе импресивности тога здања. Кровна конструкција ове најлепше куће у Врању, подсећа на палате европских градова. Са четвртастим кубетима на кровним терасама доприноси монументалности објекта. Кућа је под заштитом државе и сврстава се у ред најистакнутијих старинских кућа, које улазе у ред репрезентативних примера академске школе у Врању.“
Спада у стил европског академизма, мада фасадна орнаментика и украси наговештавају и више различитих стилова и мотива. Кровни венац, барељефна обрада, наговештава необарокни стил .
Здање има полукружне и троугласте допрозорне тимпаноне, високи сокл – цоклу. Такође ова кућа поседује раскошну металну капију, као чипком саздану.
Улазна врата су богата детаљима, изнад њих је канделабар, симбол гламура старих објеката. Такође, осим монограма TЗ – Томе Зафировића, градитеља куће, постоји и детаљ у виду великих маказа на здању, што говори у прилог податку да је кућу сазидао кројач.
Кућа је под заштитом Завода за заштиту споменика културе.
