Високе летње температуре доносе нам повећан ризик од бактеријских и вирусних инфекција. Лако се можемо заразити уколико једемо заражену храну, пијемо заражену воду или прљавим рукама. Др Слађан Станковић из Завода за јавно здравље појаснио је разлику између тровања салмонелом и стафилококом.

Салмонела и стафилокока су бактерије које могу доспети у човеков организам и изазвати тровање. Oсновни пут њиховог преноса су недовољно термички обрађене намирнице, попут меса и месних прерађевина, млека и млечних производа и јаја и посластичарских производа. Поред тога, треба лепо опрати воће и поврће, јер и оно може бити пут преноса.

Иако наизглед сличне, разликују се по симптомима, а и времену које протекне до појаве првих симптома.  

– Опасније тровање храном је стафилококно тровање. Ту се ради о интоксикацији, јер се бактерија размножава у храни и ослобађа се токсин који је термостабилан, односно температура му не може много наштетити и такав токсин се уноси  у организам. Најчешће се налази у посластичарским производима. Симптоми настају врло брзо, од пола сата до шест сати од конзумирања и најчешће се ради о повраћању и то разликује стафилококно тровање од салмонелозног тровања храном, каже др Слађан Станковић.

Разлика између тровања салмонелом и стафилоком је у томе да се након стафилококног тровања симптоми јављају одмах и реакција је бурна, а након тога се осећа олакшање. Код салмонеле симптоми се јављају у првих 24 сата.

Заједничко за ове две бактерије је дехидратација до које оне доводе и која може бити опасна, поготово у летњим месецима.

– Када говоримо о салмонелози, то су бактеријска тровања узрокована салмонелама. Ту се унесе храна и бактерија се размножава у организму. Ту спорије настаје обољење, потребно је 24 до 48 сати. Симптоми настају касније и ту предњачи висока температура, зато што се ради о токси инфекцији. Доминирају проливи и температура, јер се токсин ослобађа и размножава у организму, појашњава доктор.

Симптоми су слични код људи, али тежина клиничке слике која ће се јавити код човека се разликује код сваког појединца.

Meре превенције су, пре свега, често прање руку, пре и после јела, након коришћења тоалета, али је важно и обратити пажњу на радне површине и њихову дезинфекцију.

У току летњих месеци и путовања, саветује се употреба пробиотика седам дана пре поласка на пут, а током боравка у другој земљи саветује се и употреба флаширане воде.