На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – вечерњом, на којој се износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења.
Ово је једини дан када се не служи Света литургија.
Као што му је Христос прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се.
На брду Голгота, била су три крста. Христов у средини и двојице разбојника са стране, и то је био један од начина на који су желели да га понизе. Чак и тада, после свих мучења и понижавања која је доживео, Христос није клео, он је молио Оца свог небеског да опрости овим људима јер не знају шта чине. Кад је коначно, око три сата поподне, по нашем рачунању времена, дух свој предао Оцу, сва природа, Божја творевина, се побунила против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља, завеса у Храму се расцепила одозго до доле, и камење се распадало у прах уз ужасан прасак. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и камење проговорити. И мртво камење је сведочило Живога Бога.
На овај дан у православним храмовима уместо звона богослужења се означавају клепалима.
У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб. У врањској Саборној цркви изношење Плаштанице почиње у 16 сати.
Велики петак је за хришћане најтужнији дан када се сећају догађаја који су претходили Христовом распећу. То је дан велике жалости, али и увод и припрема за Васкрс, који је највећи хришћански празник.
Православни верници на Велики петак строго посте, проводећи дан само на сувом хлебу и води, а многи цео дан ништа не једу, нити пију, већ тек увече узму мало хлеба и воде после вечерње службе.
