Данас обележавамо 25 година од почетка борбе у рејону Кошаре, када су припадници Ослободилачке војске Косова, уз подршку НАТО авијације и албанске артиљерије, покушали да заузму ову караулу и обезбеде продор ка Метохији. Битка је трајала 67 дана, а страдало је 108 припадника Војске Југославије.

На Велики петак, 9. априла 1999. године, у јутарњим сатима почела је копнена агресија здружених снага ОВК, НАТО-а и албанске артиљерије на албанско-југословенској граници. Циљ је био да се заузме шире подручје Метохије. Напад је демонстративно извршен на рејон карауле Морина, како би нападачи заварали српску војску, након чега су главним снагама напали рејон карауле Кошаре. Наша војска бројала је око 130 припадника на овом трену, док је више него десетоструко бројнија била такозвана Ослободилачка војска Косова. Команду је преузео потпуковник Драгутин Димчевски, заменик команданта 53. граничног батаљона. “Војска када ме је видела, они су били пресрећни, страх је нестао одмах, и сматрам да место старешине и положај мора да буде уз војнике,“ каше Димчевски.

-Било је проблема да се борбени морал одржи на положају, био је тренутака када војници нису могли да издрже свакодневно дејствовање, онда хладноћа, киша, снег, ровови су били и за спаваоницу и за кухињу. Војници 67 дана нису видели кашика како изгледа, само суву храну смо добијали, каже потпуковник у пензији Драгутин Димчевски.

Борбе су на овом рејону трајале и целе 1998. кажу војници. За њих су тешки били и 30. септембар 1998. када је на овом месту погинуло шесторо припадника наше војске. Губици су се наставили и 1999. а највеће је наша војска претрпела на Ускрс, пар дана након напада, 11. априла 1999. Углавном су Албанци нападали на велике српске празнике. Главнину граничних јединица чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта или септембра 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година. Међу нашим борцима на граници био је и Ивица Михајловић, тада 19-огодишњи младић.

-Са 19 година за мене је било изузетно тешко, већ првог, другог дана велике губитке смо имали, а остало је било наставак приче. У тим тренуцима не размишљате као клинац од 19 година, већ одрастете пре времена, каже Михајловић.

Гледао је страдање својих пријатеља, војника, рањавања, бомбе. Из мирнодопских услова, ушао је у неки сасвим другачији свет, али како каже, није имао времена да размишља као младић, већ само као војник. Питали смо га како je данас, 25 година касније.

-Данас је најтеже што морамо опет да се боримо за Кошаре, односно за истину шта се десило тамо. Како су мени рекли, пријављено је 5000 бораца на Кошарама, тако да бих волео да барем то буде реално и да све то што смо прошли има значаја, каже борац Ивица Михајловић.

Комплетна борба за наше територије описана је у књизи “Крвава граница“ коју је потпуковник Димчевски објавио 2022. на основу његовог ратног дневника. Он данас има једну поруку.

-Да будемо јединствени данас сви, без обзира на политичко, верско, страначко и било које друго опредељење, као што смо били сви ми припадници на Кошарама и осталим ратиштима. Тамо су били припадници свих националности, да се боримо за истину увек, да истина изађе увек на видело и да заиста наша поколења уче од ових младића који су своје животе и дали за одбрану отаџбине пре 25 година, каже потпуковник Драгутин Димчевски.

Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана, а дневно је било и по неколико покушаја да се продре на нашу територију. Изгубљено је 108 живота, а захваљујући херојству бораца, граница је одбрањена. Једна од најтежих борби  у новијој историји српске војске, коју многи називају “пакао на земљи“ постала је симбол одбране отаџбине.

Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара.