Извор: istvankaic.com

Prezentacija Uzorak kampanje protiv Projekta „Jadar“ na glasilima Junajted medije – leto 2024, koja se može preuzeti na ovom linku, nastala je kao odgovor na molbu predsednice Skupštine Ane Brnabić da se materijal u vezi sa najvažnijim medijskim manipulacijama na temu litijuma objavljen u toku leta skupi i objedini na jednom mestu. Adaptiran i osamostaljen propratni tekst prezentacije sledi ispod.

*

Glasila Junajted medije otpočela su sredinom juna 2024. godine drugu po redu kampanju, posle one iz 2021, protiv Projekta „Jadar“, odnosno protiv iskopavanja i ekstrakcije litijuma iz rude jadarit u okolini Loznice. Povod za početak kampanje bila je najava o obnavljanju projekta u intervjuu koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao za Fajnenšl tajms.

Predvodnik kampanje u ovoj grupi medija bila je i ostala Televizija N1. Prema podacima sa sajta tog medija, tokom samo dva meseca, u periodu od 27. juna do 27. avgusta 2024, objavljeno je blizu 600 (592) priloga, ili u proseku oko 10 priloga dnevno, od ukupno 1065 priloga samo tagovanih rečju „litijum“, što čini preko 50% (56%) priloga ikada objavljenih na sajtu ovog medija sa tim tagom. Preko 90% ovih priloga je u potpunosti ili pretežno negativno intonirano. Brojevi, kako apsolutni tako i relativni, značajno prednjače u odnosu na druga glasila Junajted medije, Televiziju Nova S i dnevni list Danas.

Prezentacija ima za cilj da demonstrira karakter kampanje ove grupe medija, na osnovu čijeg sadržaja je uslovno izdvojeno pet motiva. Prvi podrazumeva priloge u kojima dominira element širenja straha i panike posredstvom neistinitih i neodmerenih izjava o posledicama rudarenja litijuma. Drugi se kao proizvod tog širenja straha i dezinformacija oslanja na prvi preko kolonijalnog motiva, kojim se umanjuje ili anulira svaka vrsta benefita Srbije u korist multinacionalnih kompanija koje učestvuju u čitavom lancu vrednosti i država iz kojih potiču. Zatim se pokazuje kako ova dva motiva preko istih medija generišu proteste sa elementima eko-terorizma, koji u sebi sadrži opravdavanje i huškanje na nasilje i podsticanje masovnosti. Najfluidniji motiv je onaj koji oslikava otvoreno navijačko i neskriveno pristrasno ponašanje urednika i novinara Junajted medije jer je neizostavni činilac svih drugih motiva, da bi najzad, u poslednjem bili izdvojeni prilozi koji jasno ukazuju na to da prioritet ove kampanje nije briga o životnoj sredini, nego to da se ta briga iskoristi radi slabljenja i smene aktuelne vlasti pregnantno oličene u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. 

Širenje straha i panike od posledica rudarenja litijuma

Ljudi koji šire paniku i iznose neodmerene izjave u javnosti uvek su ugledne ličnosti, bilo da su iz akademskog, sveta popularne kulture, glumci, književnici, muzičari ili sportisti. Preko njihovog ugleda ili popularnosti mediji utiču na to da njihove izjave dobiju na kredibilitetu, koliko god bili nekvalifikovani za temu o kojoj govore. Ukoliko se ipak desi da neko u istim medijima uputi kritiku na račun ljudi koji šire paniku i iznose neistine, ili ospori njihova gledišta, poput politikologa Nikole Paruna koji je to učinio sa profesorkom Danicom Popović, njegove reči odmah se relativizuju, a on se povodom te teme više ne poziva u goste.

Tvrdnje poput one da će sumporna kiselina u procesu ekstrakcije litijuma iz jadarita isparavati i preko sumpor-dioksida odlaziti u atmosferu, a zatim se vraćati kao sumporazotna kiša, iako se sumporna kiselina u ekstrakciji koristi daleko ispod tačke ključanja, uzimaju se zdravo za gotovo zbog ličnosti koje su ih iznele i nadograđuju novim „lepljivim“ pojedinostima i katastrofičnim scenarijima. Sumpor se upoređuje sa paklom, a Srbija sa gasnom komorom (Zoran Kostić Cane), pominju se krateri kao na Mesecu (Zoran Drakulić), predviđa se trovanje čitavog rečnog sistema Srbije (Ljiljana Bralović), a zatim sve to diže na enti stepen pretnjom da je posle Jadra u planu otvaranje još 40 rudnika litijuma (Svetlana Ceca Bojković), iako litijuma u Srbiji nema nigde osim u dolini Jadra. Svuda gde budu bili famozni rudnici neće biti moguć život, nestaće poljoprivreda, turizam…

Glasila Junajted medije ne samo što su uživo prenosila, već su i u svojim prilozima uključivala i isticala najopskurnije sadržaje sa protestnih skupova, poput onih o anomalijama novorođenčadi koje bi mogao da prouzrokuje litijum ako bi se našao u hrani i vodi (Duško Brković i Snežana Rakić), bez ikakvog obrazloženja na koji bi način to moglo da se desi. Širila su najneverovatnije teorije zavere o tome zašto se firma Rio Sava tako zove (Suzana Lazarević), neistine o više od 60 dozvola za istraživanje litijuma u Srbiji (Igor Radošević), kao i da će trećina teritorije Srbije biti raskopana (Borislav Novaković). Na sve to se kao kulminacija nadovezao i „aforizam“ Dinka Osmančevića objavljen u listu Danas, koji je tu sliku cinično zaokružio mrtvačkim posledicama: „Što se bude više kopao litijum, više će se kopati i rake. Ma, važno da se nešto radi.“

Ne samo što su uređivačku politiku orijentisali protiv Projekta „Jadar“, u kampanju Junajted medije su se direktno preko svojih kolumni uključili i novinari i urednici zaposleni u toj kući, poput Milenka Vasovića, Predraga Đukanovića i Uglješe Bokića, što je doprinelo tome da se izbriše razlika između privatnog i profesionalnog stava ovih ljudi u odnosu na javnost. Zaprepašćujuća je identifikacija ovih kolumnista sa svim najekstremnijim po ovom pitanju i odsustvo novinarske odgovornosti ponavljanjem i pojačavanjem kataklizmičkih scenarija radi širenja straha i panike.

Poseban oblik novinarskog beščašća predstavljaju primeri koji pokazuju kako su se ovi mediji odnosili prema kritici i opovrgavanju neistina koje su objavljivali u vezi sa iskopavanjem litijuma. Tako su čak i agencijske vesti, iako sam tekst najčešće nije diran, morale biti „dosoljene“ pristrasnim naslovima kojima se opovrgavanje neistina iz tih medija obesmišljava i izruguje, kao što je „Brnabić ponovo spinuje o kopanju litijuma: ’Kada kažu da će biti sumporne kiše, da će se uništiti Rađevina, Jadar i Loznica to su notorne budalaštine’“ od 27. jula na sajtu Nova S.

Sve ovo stvorilo je podlogu da se glasila Junajted medije uopšte ne obaziru na demantije i nastave da obmanjuju konzumente, potpuno ignorišući provladin deo medija na kojima su iste tvrdnje već opovrgnute kao neistinite. Jedan od primera je i toliko puta ponavljana dezinformacija o površini samog rudnika, koja je više puta uvećavana u odnosu na predviđenu.

Ignorisanje „druge strane“, odnosno stavova kvalifikovanih stručnjaka koji direktno oponiraju i opovrgavaju tvrdnje koje se mogu čuti u glasilima Junajted medije, dovelo je do oštre podele i među sagovornicima, pa je tako primećeno da samo određeni stručnjaci govore za Junajted mediju, dok se oni koji govore za provladine medije nikada ili gotovo nikada ne pozivaju na televizije kao što su N1 ili Nova S.

Tako je zabeleženo da je u isto vreme, 8. avgusta 2024, u glasilima Junajted medije od doktora medicinskih nauka Jasmine Radojlović precenjivan kvalitet poljoprivrednog zemljišta u dolini Jadra, dok su u listovima Informer i Večernje novosti profesor Rudarsko-geološkog fakulteta dr Dinko Knežević i naučni savetnik za zaštitu životne sredine dr Branislav Simonović iznosili podatke iz istraživanja o zagađenosti istog zemljišta usled havarije koja se 2014. desila u rudniku Stolice i koja je bitno ugrozila plodnost zemljišta. Umesto da se teži istinitosti, objektivnosti i izbalansiranosti u izveštavanju, ovakav podatak nikad nije dobio prostora u ovim glasilima Junajted medije.

U takvoj atmosferi, u ovim glasilima svakom je dozvoljeno da kaže šta god poželi i da za to ne snosi nikakvu odgovornost, niti da bude opomenut od bilo koga, dok god je protiv Projekta „Jadar“. Advokat opšte prakse Goran V. Zečević mogao je da bude zabrinut za „riblja prava“, a akademik Slobodan N. Vukosavić da govori o etrurskim i srednjevekovnim rudnicima koji već vekovima i milenijumima zagađuju Srbiju. Bivši košarkaški reprezentativac Vladimir Štimac zapitao se da li izgradnjom rudnika želimo da se prekopavaju kosti naših predaka, bivši sportski komentator Milojko Pantić vratio se u XIX vek da podseti kako je Miloš Obrenović napravio državu prodajući svinje a ne litijum, da bi najzad finansijski stručnjak Goran Radosavljević ustvrdio da je ekstrakcija litijuma možda bila šansa u XVIII, ali ne i u XXI veku, premda je taj najlakši metal otkriven tek početkom XIX veka, a svoju ulogu u zelenoj tranziciji dobio tek u XXI. Sve je odjednom postalo moguće, pa čak i to se bude protiv rudarske industrije u celosti. 

Kolonijalni diskurs

Zbog velike potrebe da se sve što ima veze sa iskopavanjem litijuma prikaže negativno, celo rudarstvo kao privredna grana postalo je nešto što je nepoželjno i čime se, naime, bave samo zemlje koje su prinuđene na to. Ako Srbija treba da rudari, to automatski znači da je ona u podređenom položaju u odnosu na nekog drugog koji koristi njena prirodna bogatstva i osiromašuje je. Onaj koji se u Srbiji zalaže za rudarenje prodaje sopstvenu zemlju, ucenjen je, izdajnik i stavlja Srbiju i svoj narod u vazalni, kolonijalni položaj, dok onaj ko to planira Srbiji da radi, navodno, nikad to ne bi radio u svojoj zemlji. Srbija postaje „rudarska kolonija“, a glagol „kopati“, koji bi sad trebalo da obuhvati rudarstvo u celosti, najomraženija reč i simbol podaništva i slabosti.

O tome koliko se kolonijalni diskurs brzo etablirao u glasilima Junajted medije možda najbolje svedoči naslovnica lista Nova „Srbiju pretvaraju u rudarsku koloniju“ uobličena odmah sutradan od posete nemačkog kancelara Srbiji, njegovog učešća na Samitu o kritičnim sirovinama i potpisivanja Memoranduma o razumevanju, 20. jula. Odmah su u istim glasilima objavljivani i brojni napadi na članove nemačke delegacije, iako se Junajted medija deklariše kao prozapadno orijentisani izdavač.

Profesor u penziji Vladeta Janković je kancelara Olafa Šolca 19. jula uporedio sa mafijaškim bosom, dok je Slobodan Samardžić isti dan pokušao da ospori prisustvo Maroša Šefčovića, tvrdeći da je resor koji mu je dodeljen u Evropskoj komisiji izmišljen. Reditelj Emir Kusturica napisao je 12. avgusta da Srbija nije doživela veće poniženje još od okupacije Nemačke 1941, da bi Predrag Koraksić istu ideju tri dana kasnije uobličio, crtajući Šolca u vojničkoj uniformi kojem iz džepa viri predsednik Srbije kao najveći strani plaćenik.

Sa kolonijalnim diskursom pokrenut je i novi talas osporavanja Projekta „Jadar“ preko osporavanja samog litijuma, odnosno litijumskih baterija, iako je taj potez po mnogo čemu kontradiktoran, jer zašto bi nekom stranom faktoru bilo toliko stalo do iskopavanja litijuma u Srbiji ako je on neisplativ i ako postoje bolja i jeftinija rešenja za dugotrajne baterije.

Tako je ekonomista marksističke provenijencije dr Aleksandar Matković 10. avgusta preneo već po ko zna koji put ponovljenu tvrdnju da su u odnosu na litijumske, natrijum-jonske baterije budućnost, dok je profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić otišla korak dalje, pa je 25. jula izjavila da litijum i litijumske baterije uopšte ne predstavljaju nikakav progres. Teza o apsolutnoj dominaciji natrijum-jonskih nad litijumskim baterijama opovrgnuta je od strane stručnjaka za proizvodnju baterija u istom listu, u intervjuu koji je za Danas 29. jula dao Nemanja Mikać, direktor kompanije ElevenEs iz Subotice. Ipak, ova informacija i objašnjenje od javnog značaja nisu mogli da dobiju širu afirmaciju među neistomišljenicima jer su televizije N1 i Nova S ignorisale čitav intervju.

I dok su jedni bili razočarani u Evropsku uniju i njene namere da od države na Balkanu naprave „rudarsku koloniju“, drugi su već požurili da vežu budućnost Srbije za scenarije kakvi su viđeni u dalekim, nerazvijenim zemljama: Papua Novoj Gvineji, Kongu, Nauruu… Svi su se slagali da je na pomolu nova korupcionaška afera, u kojoj će jedinu signifikantnu dobit izvući kompanija Rio Tinto i da je Aleksandar Vučić ucenjen da sve to prihvati radi podrške međunarodne zajednice i opstanka na vlasti. Poslanik Bundestaga Josip Juratović, inače nimalo naklonjen predsedniku Srbije, objašnjavao je uzalud 22. jula za Nova S da je razlog zašto je Nemačkoj toliko stalo da se rudari u Srbiji kad ima svoj litijum taj što ukupna količina litijuma pronađena u zapadnoj Evropi nije dovoljna da pokrije tržište električnih automobila za EU.

Jedna od najvažnijih polaznih tačaka za kolonijalni diskurs je ta da Nemačka ne želi da iskopava litijum u svojoj zemlji već u Srbiji. Da bi to održala, Junajted medija morala je neprestano da obmanjuje javnost, bilo ignorisanjem Juratovićevih reči, bilo pogrešnim tumačenjem Franciske Brantner. Reči državne sekretarke Ministarstva ekonomije Nemačke istrgnute su iz konteksta njenog intervjua za BBC na srpskom od 22. jula tako što su ovi mediji, zbog dela o čekanju na određena tehnološka rešenja i studiju o životnoj sredini, zaključili da Nemačka neće poštovati isti princip i u Srbiji, kao i da neće iskopavati litijum u svojoj zemlji.

Ako se zanemari fakt da se tehnologija za vađenje litijuma iz rude jadarit razlikuje od tehnologija za vađenje litijuma iz drugih tipova ležišta, poruka Franciske Brantner za Nemačku se u suštini uopšte ne razlikuje od one koju u Srbiji javnosti šalje Aleksandar Vučić, kada govori da Projekta „Jadar“ neće biti dok god se ne ispune svi ekološki standardi EU. Glasila Junajted medije, ipak, tvrdila su suprotno, ne obazirući se na kritiku koja je dolazila od nosilaca vlasti. Istaknutu ulogu u širenju ove neistine imali su novinarka N1 Žaklina Tatalović, ali i opozicioni lider Dragan Đilas, koji su to nebrojano puta ponavljali. Reči Franciske Brantner zloupotrebljene su kao ključni dokaz da Srbija postaje „rudarska kolonija“.

Mesec dana posle izjave koja je pogrešno protumačena, list Danas je 24. avgusta objavio intervju sa Brantnerovom, u kojem je potvrdila da je glasina koja se raširila u Srbiji, da Nemačka neće iskopavati litijum premda ga ima, potpuno netačna. Takođe, objasnila je da se deo o kom je govorila o tehnologiji koja je u razvoju odnosi na ekstrakciju litijuma iz vode u dolini Rajne, a ne na ekstrakciju iz čvrstih stena ili drugih tipova ležišta. Ona je govorila i o tome da je Projekat „Jadar“ značajno unapređen u pogledu zaštite životne sredine od 2022. godine i da je praktično neuporediv sa prvobitnom verzijom projekta, na koju se najčešće pozivaju njegovi protivnici.

I baš kao što je odgovor Franciske Brantner na ključna pitanja iz intervjua u glasilima Junajted medije ostao urednički neapostrofiran, tako su i delovi pisma ambasadora Velike Britanije Edvarda Fergusona od 19. avgusta o tome da su projekti iskopavanja litijuma aktivni ne samo u Nemačkoj, već i u njegovoj zemlji, kao i u Francuskoj, Finskoj, Portugaliji i drugim zemljama Evrope gurnuti u zapećak jer remete kolonijalni koncept. Ništa zato, glumac i pevač Rade Šerbedžija 3. septembra je u dve rečenice pokazao kakav utisak je kampanja ove grupe medija ostavila na laike i koliko je u tome bila uspešna i beskrupulozna: „Kažu da je Srbija dvanaesta na svetu po mogućim nalazištima rude litijuma, a izgleda da Nemačka ima veće resurse. Moje pitanje je zašto u Nemačkoj ne kopaju tu rudu, zašto u velikoj evropskoj zemlji ne kopaju, nego su odlučili da kopaju u Srbiji, u Avganistanu.“

U maniru kolonijalnog diskursa, list Nova je nekoliko dana uoči posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 24. avgusta ponovo na naslovnici plasirao izmišljenu tezu da Francuska želi u Srbiji da deponuje otpad iz svojih nuklearnih elektrana i da je, između ostalog, to smisao Makronove posete. Poruka je identična kao po odlasku nemačkog kancelara Olafa Šolca: sve najgore i sve problematično po životnu sredinu dešavaće se u Srbiji a ne u EU, baš kao što je to plasirano u vezi sa iskopavanjem litijuma.

Nakon toga se u glasilima Junajted medije od profesora univerziteta u penziji Čedomira Čupića 30. avgusta moglo čuti da poseta Makrona nije poseta francuskog establišmenta, već jednog trgovca koji je došao da ostvari biznis interese, a od Srbije napravi đubrište. Na portalu N1 24. avgusta osvanuo je tekst Predraga V. Popovića napisan u stilu Trećeg oka, gde je kao polazna pretpostavka uzeta ničim potkrepljena tvrdnja da se Srbija obavezala na uvoz opasnog otpada u vidu polovnih baterija, sa neumitno apokaliptičnim zaključkom. Ovo više nije spadalo samo u širenje straha i panike, nego i u izazivanje nezadovoljstva, besa i agresije u javnosti. 

Protesti, eko-terorizam i opravdavanje nasilja

Bes i nezadovoljstvo koje je Junajted medija generisala svojim prilozima već je dobro uhodani mehanizam koji se pokazao delotvoran više puta do sada. Ovoga puta, kao instrument manipulacije iskorišten je bazičan strah za sopstveno i zdravlje čitave nacije, kao i svog živog sveta zbog navodno masovne ekološke katastrofe koja očekuje Srbiju ukoliko se realizuje Projekat „Jadar“. Ironija u svemu tome jeste što bi upravo taj projekat trebalo da bude deo tzv. zelene tranzicije, globalnog smanjenja štetne emisije gasova u atmosferu.

Na ovim medijima normalizovane su pretnje nasiljem najvišim državnim zvaničnicima, pretnje uličnim nemirima, koje su novinari i voditelji slušali, ne opominjući svoje sagovornike. Narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta je 1. jula sebe ponosno nazvao „ekološkim talibanom“, uz opasku da je „spreman da ide do kraja“. Aktualizovan je kontekst oslobađanja od okupatora u Podrinju tokom Drugog svetskog rata. Već pomenuti penzionisani profesor univerziteta Vladeta Janković u intervjuu je 4. jula naveo primer pobune meštana u okolini Atine koja je rezultovala spaljivanjem policijske stanice, uz ogradu da ga možda ne bi trebalo slediti u svim pojedinostima. Aktivista Zlatko Kokanović je, nakon blokade pruge i noći u pritvoru, 18. jula izjavio da bi predsednika Srbije i predsednicu Skupštine voleo da vidi u zatvoru i obećao da će im odneti cigarete i pljeskavicu.

Kolumnista sa Nova S Milenko Vasović tražio je 8. avgusta od građana da skrate svoje odmore i odlože putovanja koja su planirali samo da bi u što većem broju izašli na protest u Beograd, koji je proglasio novim Petim oktobrom. Bivši košarkaški trener Dušan Vujošević, šireći neistine o masovnom iskopavanju litijuma širom Srbije, pozvao je 5. avgusta na isti protest navijače Zvezde i Partizana, koji su poznati po huliganstvu i razbijanju prestonice.

Manje poznata glumica Bojana Novaković izjavila je 24. avgusta da „ako neko hoće da otruje i uništava ono što nas je rodilo, bilo kakva akcija koja uključuje odbranu zemlje ne može se smatrati nasilnom“. A oni protiv kojih je sve dozvoljeno nisu se mogli drugačije nazivati nego đavolom i satanistima. I biste poznatih srpskih naučnika, poput one Milutina Milankovića u Novom Sadu, morale su biti zloupotrebljavane samo da bi se poslala poruka protiv Projekta „Jadar“. Sve u društvu je počelo da ima neke veze sa samo jednom temom – litijumom.

Važnu ulogu u motivisanju, mobilizaciji, organizovanju i koordinisanju lokalnih udruženja po Srbiji radi antilitijumskih protesta imala je intelektualistička inicijativa Proglas. Ideja je bila da protesti počnu u manjim mestima u zapadnoj i centralnoj Srbiji, a kulminiraju u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Proglas je korišten kao tampon između lokalnih udruženja, studenata i meštana sa jedne, i ekoloških organizacija, političkih stranaka i finansijera, sa druge strane. Ova inicijativa široj javnosti je od ranije poznata po svojim kripto-agendama. U kampanji za vanredne parlamentarne izbore decembra 2023. nastupala je kao inicijativa za afirmaciju glasačkog prava, a lokalno vršila agitaciju za glasanje protiv aktuelne vlasti.

I tokom ove kampanje, inicijativa Proglas pokušala je da zamaskira svrhu sastanaka sa lokalnim organizacijama, predstavljajući ih kao susrete i razgovore radi upoznavanja sa lokalnim problemima, istovremeno stavljajući u fokus otpor iskopavanju litijuma, pripremajući ta udruženja i dajući im instrukcije za ono što predstoji. Antilitijumska turneja po Srbiji, bez podataka o troškovima, obuhvatila je i mesta u Vojvodini, gde litijuma nema ni u tragovima. Kada su protesti otpočeli, Proglas se tek 5. avgusta oglasio u svojstvu posmatrača sa strane zvaničnim saopštenjem da ih podržava i time pokušao da prikrije da otpočetka ima veze sa njima.

Jednu od najistaknutijih uloga među članovima Proglasa dobio je pesnik Gojko Božović, koji je, osim što je učestalo bio sagovornik u glasilima Junajted medije, i najdirektnije učestvovao kao govornik na protestima, iako ne poseduje nikakve stručne kvalifikacije da se izjašnjava o Projektu „Jadar“. U prilog tome koliko je važnu ulogu udice za obmanjivanje građana igrao Proglas, govori činjenica da su mediji ove grupe više pažnje posvetili Božovićevom intervjuu u NIN-u od 15. avgusta nego centralnom intervjuu u istom broju tog nedeljnika sa dekanom Rudarsko-geološkog fakulteta upravo na temu eksploatacije litijuma. Štaviše, sadržaj iz intervja sa Biljanom Abolmasov, pa i deo o tome kako negativna medijska kampanja utiče na nezainteresovanost studenata za taj fakultet, potpuno je ignorisan na televizijama N1 i Nova S, dok je naredni broj dnevnog lista Danas na naslovnici morao imati čak identičan naslov „Srbija ključa od nezadovoljstva“, uz delove iz Gojkovićevog intervjua. Tako su politički stavovi jednog pesnika postali bitniji od onog što o temi Projekta „Jadar“ ima da kaže profesor doktor geologije i geotehnike, koja je u svom intervjuu pod nazivom „Eksploatacija jadarita da, ali pod strogom kontrolom“, između ostalog, skrenula pažnju i na tu nelogičnu pojavu.

Tokom trajanja protesta, na portalu N1 pojavila se serija priloga sa neuobičajenim naslovima koji su vrveli od superlativa, a potpisivalo ih je udruženje od tri člana pod nazivom Arhiv javnih skupova koje se bavi brojanjem ljudi na skupovima. Naslovi su konstruisani tako da se broj okupljenih u malim mestima učini pompeznim i proporcionalno uporedi sa Beogradom, kako bi se podizao moral ljudi prema završnom protestu. Ovakav vid prikazivanja rezultovao je naslovima u kojima su se pravile nesuvisle analogije sa blizu pola miliona ljudi na ulicama glavnog grada.

Kada se 10. avgusta dogodio protest u Beogradu, policija je zvanično objavila da se okupilo nešto manje od 30.000, a Arhiv javnih skupova oko 40.000 ljudi. Ova brojka, s obzirom na prethodne naslove, nije odgovarala televiziji N1, pa je umesto toga prenela objavu organizacije Kreni-promeni, koja je broj prisutnih uvećala četiri puta. Nije vredela ni naknadna korekcija Arhiva od 16. avgusta na 50.000 ljudi, N1 više nije preneo nijednu reč ovog udruženja jer nije odmah uradilo ono što je umesto njega morala da uradi Kreni-promeni.

Trojica aktivista, privedena zbog blokade pruge i maltretiranja novinarke provladinog medija Informer, po izlasku iz pritvora tvrdila su 13. avgusta da su oni u stvari novinarku držali da se ne baci na prugu, da ne bi mogla da ih optuži da su je gurnuli. Studentkinja iz Novog Sada, koja je brzim vozom došla na protest, jutro posle blokade te iste pruge kojom je došla, žalila se novinarima televizije Nova S da je neispavana i neokupana, ali da se ne predaje. Političar Miroslav Parović pozvao je isti dan građane da na skupu za doček srpskih olimpijaca ponesu transparente protiv Projekta „Jadar“, a N1 će uskoro objaviti statistiku da u svetu najviše stradaju oni koji se bore protiv rudarstva… Koliko god izgledalo pervertirano, kampanja laži i manipulacija se neumitno nastavila, a u listu Danas se po ko zna koji put ponovo moglo pročitati kako Nemačka neće iskopavati litijum… 

Ponašanje glasila Junajted medije

Agresivna kampanja protiv aktuelne vlasti i kontinuitet u njenoj aferizaciji su od osnivanja karakteristike glasila Junajted medije. Ta agresivnost se, međutim, ne ogleda samo u stalnom plasiranju sadržaja koji treba da kompromituje i izazove bes i gnev prema vlasti, nego i u arogantnoj reakciji, te indignaciji kojom se odbija i odbacuje sve što potkopava agendu te grupe medija. Kritika na njihov račun, pominjanje njihovih urednika ili novinara, najčešće se prevode kao „targetiranje“ i „crtanje mete na čelu“, dok se greške, neistine i manipulacije retko kad priznaju, ali se zato gotovo uvek uočavaju u drugima. Ova vrsta licemernog ponašanja, kojim se elementi ličnih osobina, kao prikriveni kapric projektuju na sferu javnosti, proglašava se na kraju za profesionalni rad i prodaje u ambalaži apsolutne objektivnosti.

U jedan od primera te agresivne, arogantne reakcije spada i postupak kojim se svaka tema ili vest koja se ne uklapa u trenutnu kampanju Junajted medije, a preti da zauzme značajan medijski prostor, odbacuje kao „skretanje pažnje“ sa teme na kojoj Junajted medija pošto-poto želi da održi fokus i eksploatiše je do krajnjih granica. Neodmerenost i ostrašćenost kojom se to radi, želja za stalnim diktiranjem tema i apsolutnim kreiranjem javnog mnjenja, dovodi do kontraefekta u zaključku da nikakvi događaji nisu dozvoljeni da se dese osim onih koje plasiraju glasila Junajted medije. Tako je u ovoj uobraženosti i samoživosti, osvrt vlasti na sve otvoreniji govor mržnje, podstaknut širenjem najpre straha i panike, a zatim i nezadovoljstva i besa zbog Projekta „Jadar“, proglašen „skretanjem pažnje“ sa teme litijuma, iako je upravo ona uzrok tog pojačanog govora mržnje prema vlasti.

Drugom prilikom, angažovanjem saradnika iz nevladinog sektora, Zorana Gavrilovića iz organizacije BIRODI od formalno dva člana, ista glasila bavila su se time koliko je puta reč litijum izgovorena na nacionalnim televizijama, nastojeći da pokažu kako strukture vlasti protažiraju Projekat „Jadar“. Ovaj detalj, ipak, služio je i da prikrije da je reč litijum u isto vreme višestruko više puta izrabljivana na N1 i Nova S nego na svakoj od nacionalnih televizija, ali u krajnje negativnom značenju. Reakcija, agresija, arogancija i licemerje ne idu jedno bez drugog kad god je u pitanju Junajted medija.

U istom tonu licemerja, prilikom gostovanja na televiziji N1 26. jula, glavni urednik drugog glasila Junajted medije, lista Danas, Dragoljub Draža Petrović izneo je opasku o zasićenju tekstovima protiv litijuma u mediju koji uređuje, navodeći da u svakom štampanom izdanju objavljuje barem po 5-6 takvih tekstova i da je njihov sadržaj cirkularan do te mere da to više ne može da se čita. Isti čovek je, međutim, samo četiri dana posle te izjave, tokom čitave iduće nedelje lansirao seriju od pet uzastopnih naslovnica lista koji uređuje, kao da drugih tema nema, čiji natpisi, kada se čitaju sukcesivno, jasno odražavaju gradaciju huškanja na nezadovoljstvo i šire strah („Opozicija na temi litijuma može da uzdrma vlast“ – „Narod sve žešće i jače protiv rudnika litijuma“ – „Traže da vlast zabrani kopanje litijuma u Srbiji“ – „Režim na korak od panike zbog protesta“ – „Planiraju pustoš od jadarske doline“). Kao da nikakve reči pre toga nisu izgovorene.

Tačku preseka agresije, arogancije i licemerja glasila Junajted medije predstavlja i tretman prema sagovornicima u zavisnosti od toga da li se sadržaj koji isporučuju uklapa u političku agendu te medijske grupe ili ne. Zbog toga je jedan od retkih intervjua upriličen 25. juna sa visokim predstavnicima kompanije Rio Tinto, direktorom za Projekat „Jadar“ Čedom Bluvitom, više nalikovao policijskom isleđivanju, obilovao nekulturom novinarskog ponašanja i manirima koji je, između ostalog, trebalo da ostave utisak u javnosti da ta kompanija komunicira sa vlašću na nelegalan i netransparentan način. Agitator ovog intervjua bila je takođe novinarka N1 Žaklina Tatalović.

Sa druge strane, Junajted medija finasirala je specijalan vanredni podkast sa jednim jedinim zadatkom da potkopava Projekat „Jadar“, gde je kao voditelja angažovala reditelja i opoziciono orijentisanog aktivistu Stevana Filipovića i plaćala mu putovanja po Evropi kako bi razgovarao sa profesorima univerziteta koji su protiv iskopavanja litijuma, ne konkretno u Srbiji, nego generalno u svetu, i ne konkretno litijuma, već protiv celokupnog rudarstva kao industrijske delatnosti. Malo je reći da nijedan od sagovornika ovog podkasta nije bio stručan za Projekat „Jadar“ ni rudarsko-geološke struke, već su govorili jedan profesor antropologije (Mark Gudelj) i jedna profesorka poljoprivrede (Marta Konde).

Domaćim sagovornicima, a posebno profesorima univerziteta, dato je za pravo da u emisijama Junajted medije vređaju ne samo kolege koje podržavaju Projekat „Jadar“ i smatraju ga održivim, nego i one koji ne žele da iznose apriori negativan stav prema tom projektu. Tako su u studiju televizije N1 Dragana Đorđević i Ratko Ristić profesore i naučnike koji su bili angažovani na internoj studiji izvodljivosti koju su radili za Rio Tinto, zbog toga u više navrata nazivali „plaćenicima“ i „izdajnicima“, tretirajući ih za moralno niže oblike ljudskih bića. U delu javnosti takvi „moralno indignirani“ počeli su da se nazivaju „nezavisnim naučnicima“, po već ustaljenom šablonu „nezavisnih novinara“, „nezavisnih analitičara“, „nezavisnih umetnika“, itd.

Na to je reagovao akademik i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladica Cvetković, jedan od članova Proglasa i ponajmanje naklonjen aktuelnoj vlasti, koji je u intervjuu za nedeljnik Junajted medije Radar 15. avgusta krtikovao tu medijsku kuću što dozvoljava anatemisanje i ponižavanje njegovih kolega stručnjaka od onih koji znaju manje ili nemaju nikakve stručne ingerencije da pričaju o Projektu „Jadar“. On je objasnio da je Rio Tinto imao obavezu da angažuje naučnike za izradu internih studija, da je dobro što je to radio sa domaćim stručnjacima i da oni samim tim najviše znaju o Projektu „Jadar“, ali je podsetio i na to da, sa druge strane, niko ne vređa grupu profesora sa Biološkog fakulteta, koju je takođe angažovao Rio Tinto, jer su pisali o mogućoj opasnosti po biodiverzitet. Cvetković nije učestvovao u Proglasovoj kampanji za antilitijumske proteste, ostajući veran struci, ali je zato skrajnut iz medija naročito posle pomenutog intervjua, kada su u istim tim medijima usledili još žešći napadi na njega.

Zarad toga da se u domaćoj javnosti prikaže kako je i francuska javnost protiv Projekta „Jadar“, ali i aktuelne vlasti, glasila Junajted medije pribegla su uhodanom mehanizmu kršenja kodeksa novinarstva preko agencije Beta, prenoseći po ko zna koji put tekst iz Figaroa i ujedno uskraćujući čitaocima ne samo dve relevantne informacije koje definitivno mogu da utiču na njihovo razumevanje teksta – da je pisan u Srbiji, kao i da je njegov autor bivša ministarka iz redova danas opozicione Demokratske stranke Milica Čubrilo – već i link ka originalnom tekstu na francuskom gde je sve to jasno naznačeno.

Kad je redakcija N1, u vesti od 27. avgusta da poznata aktivistkinja Greta Tunberg želi da spreči održavanje konferencije o fosilnim gorivima u Norveškoj, ustanovila da je jedan od učesnika na toj konferenciji i kompanija Rio Tinto, odmah je našla za shodno da to istakne u naslovu i učini sve da vest bude o nečemu o čemu nije. Drugom prilikom, 14. avgusta, u studiju N1 moglo se čuti da aktuelna vlast želi da Rio Tinto dođe u Srbiju (Marina Pavlić), iako je ta kompanija prisutna u Srbiji već više od 20 godina i nije je dovela aktuelna vlast. Rio Tinto je, pak, zbog ovolikog broja dezinformacija, bio prinuđen da svakodnevno šalje demantije glasilima Junajted medije. Čim su na televiziji N1 shvatili da to može ozbiljno da uzdrma poverenje njihovih konzumenata, redakcija je napala Rio Tinto zašto je zatrpava demantijima i branila se da ne može biti odgovorna za stavove sagovornika koji za Projekat „Jadar“ nisu stručni (sic!).

Interesantno je da je ovom mediju u odbranu priteklo i udruženje novinara NUNS, koje je uzgred, upravo suprotno, u svom novom predlogu kodeksa novinara isticalo da su mediji odgovorni i za izjave svojih sagovornika. Kad je na jednu od putem medija širenih neistina, da se u Valjevu ništa neće kopati, 26. jula ukazao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, taj isti N1 je prilog završio rečima da predsednik „nije precizirao na koje medije misli“. 

Stav prema litijumu iz odnosa prema vlasti

Veliki broj demantija, koji nije mogao ostati nezapažen, uticao je na to da deo argumenata protiv Projekta „Jadar“ bude oboren ili makar oslabljen. Prvi znak da je do toga došlo bilo je izvlačenje džoker karte, univerzalnog argumenta koji je na kraju trebalo da obesmisli i time poklopi svako dalje opovrgavanje – tvrdnje da se aktuelnoj vlasti ne može verovati, bilo zbog karaktera vladavine ili ljudi koji je vode. Upravo je to bio i glavni smisao reči novinara Srđana Škora kad je 7. jula na neukusan način zatražio da najviši nosioci vlasti na primeru sopstvene dece garantuju da od rudnika litijuma ne preti nikakva opasnost i predložio da stariji sin predsednika Srbije tamo prođe kroz tretman „tuširanja uranijumom“, ako je to bezbedno.

Kolumnista Danasa Nenad Kulačin zamerio je 9. jula Škoru samo to što je umesto uranijuma trebalo da kaže sumporna kiselina, a u jednoj od narednih kolumni, 13. avgusta, priznao je da stav o štetnosti Projekta „Jadar“ izvlači na osnovu uverenja da je predsednik Srbije, koji ga ubeđuje u suprotno, lud i stoga spreman da radi protiv zdravlja nacije.

Antilitijumska tema je tako u nekim segmentima počela sve manje da ima veze sa životnom sredinom, a sve više sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Opozicioni političari, iako zvanično nisu učestvovali na protestima, sve više su se uključivali u temu radi pridobijanja političkih poena.

Dragan Đilas je 20. jula tvrdio da Vučiću nije prijao dolazak Šolca i da mu je više odgovaralo da Memorandum o kritičnim sirovinama potpiše „u tišini“. Njemu bliska novinarka Biljana Lukić 9. septembra nastupila je sa tezom da Vučić mora da obezbedi litijum kako bi mu bila oproštena „izborna krađa“, dok se član Proglasa i profesor Miodrag Jovanović 16. jula pitao da li će Vučić sa litijumom politički proći kao Milo Đukanović u Crnoj Gori sa litijama. I predsednik Pokreta slobodnih građana se 25. avgusta pitao šta znači da se zaustavi Projekat „Jadar“, ako će aktuelna vlast naći neku drugu sirovinu da iskopava. A najdecidniji je bio Miroslav Parović, koji je u svom tekstu od 21. juna predložio da na proteste treba ići ne radi očuvanja životne sredine, već da bi se sprečilo da Zapad litijumom ustoliči Vučića da vlada dokle želi, pa je na sve to kolumnista Teofil Pančić 10. avgusta mogao samo da doda da mu nisu jasni ljudi koji misle da je litijum otrovniji od Aleksandra Vučića.

Glasila Junajted medije su takođe izgubila fokus, preusmeravajući energiju na to da ospore svaki napor vlade i predsednika da se dođe do dijaloga u društvu, jer su smatrala da je već dovoljno rečeno o opasnosti koju bi predstavljao Projekat „Jadar“ i da nema potrebe otvarati nikakve dodatne rasprave. Takav stav rezultovao je najneverovatnijim komentarima, pa je u listu Danas, na vest da će Vlada Srbije oformiti multidisciplinarni tim od stručnjaka, lekara i ekonomista koji bi se bavio isključivo Projektom „Jadar“ i bio na usluzi građanima, 10. avgusta zaključeno da je potreba za formiranjem takvog tima sama po sebi dokaz da opasnost postoji.

Televiziji N1 i novinarki Žaklini Tatalović trebalo je samo 13 minuta od početka okruglog stola „Jadar na dlanu“, koji je sa predstavnicima naučne zajednice 28. avgusta organizovalo Ministarstvo za nauku, tehnološki razvoj i inovacije, da objave negativan prilog o tom događaju. Isti dan je u njihovom studiju profesor i visoki funkcioner Demokratske stranke Branimir Jovančićević izjavio da su „predstavnici akademske zajednice prisustvovali političkom performansu“.

Voditelj specijalizovanog podkasta Junajted medije protiv iskopavanja litijuma 8. septembra rekao je da je komunikacija koju vlast pokušava da ostvari sa stručnjacima laž i da pravi razgovor predstavlja ono što su protivnici Projekta „Jadar“ jednostrano objavili u naučnom časopisu. Posebno apsurdna izjava došla je od akademika Slobodana Vukosavića koji je dan kasnije zbog primera pravog dijaloga pohvalio SANU, na čijem skupu je bilo ponajmanje rudarsko-geoloških stručnjaka.

Konačno, počev od brige za životnu sredinu, pa preko Aleksandra Vučića, pojedini lideri opozicije, poput Zorana Lutovca, stigli su 3. avgusta do stava da litijum ne treba iskopavati u nedemokratskoj državi, ali da bi se u nekoj demokratskoj, koja bi došla promenom aktuelne vlasti, možda i moglo. No, naznaku takvog stava, koji deluje kao najzad iznikla istina, moguće je bilo uvideti i u mnogim izjavama Dragana Đilasa, koji je do pre koju godinu podržavao Projekat „Jadar“ i koji je sve vreme naglašavao da ovde „ne postoji država“ (11. septembar), da će „ovoj korumpiranoj vlasti biti zabranjeno da kopa litijum“ (14. avgust), ili da je u Srbiji „uz tehnologiju potrebno da postoji država“ (17. jul), a država će, dakle, postojati kad se građani budu otarasili „korumpirane vlasti“.

Tako je pitanje ko vlada isplivalo kao primarna klauzula u temi o iskopavanju litijuma. Čak je i profesorka Danica Popović, koja je u Junajted mediji postavila nove standarde za širenje straha i panike, u intervjuu za list Nova još 23. juna priznala da je tačno znala šta je radila i kako temu iskopavanja litijuma treba iskoristiti protiv aktuelne vlasti. Kao šlag na tortu svemu tome, 11. septembra stigao je i rezultat istraživanja Đorđa Vukadinovića iz NSPM, u kojem je navedeno da Projekat „Jadar“ podržavaju najviše neobrazovani i stari. Da li to znači da se na kampanju koja radi na bazični pogon širenja straha i panike onda najviše „primaju“ upravo pametni i mladi, ipak, nije objasnio.